Анали Правног факултета у Београду

75

СУДОВИ УДРУЖЕНО! РАДА

односно да се створе разни самоуправны судови са различитим надлежностима, и тако дал>е. Најзад, питање je да ли би и дошло до оснивања судова удруженог рада у право време па чак да ли би се то уопште учинило, односно када би се учинило. Пошто су били у питању основни односи у производил, односно како се радило о решавању конфликата и уређивању односа од посебног интереса за цело наше друштво, ј едино решење je било да се основна питана реше Уставом и тако створе услови за јединствено регулисање тих основных претпоставки у свим републикама и покрајинама, самоуправним организацијама и заједницама. Тако je дошло до тога да Устав установи судове удруженог рада и пропише основну надлежност, односно да одреди да се савезним законом уређују начела о образовању, надлежности и саставу судова удруженог рада, као и поступай пред тим судовима. Установљавање судова удруженог рада и непосредно Уставом, односно одреВиватьем обавезе савезног регулисања основных претпоставки рада ових судова, дат je овој врсти самоуправных судова изванредан значај, посебна улога и задатак. Они треба да буду слика, углед свим другим самоуправным судовима и оправданье постојања самоуправной судства уопште, упоредо и паралелно са редовним судовима. Управо je то био један од основных мотива установљавања непосредно Уставом, судова удруженог рада. VI. Однос измећу редовних судова и судова удруженог рада Одмах истичемо да je погрешно говорити о односу између редовних и самоуправних судова као категорија судства. Они су у том смислу независни и самостални у вршењу судске функцнје. Једино се може говорити о односу редовних судова (и других државних органа) према одлукама судова удруженог рада. То je и разумљиво, jep се ради о судовима који живе и раде у јединственом систему власти и самоуправљања радничке класс и свих радних л>уди, односно о томе да судови удруженог рада решавају о односима који имају изванредан значај за друштво. Баш с обзиром ка ту чињеницу, друштву не може бити свеједно да ли су такве одлуке засноване на закону и Уставу, односно да ли су у складу са целокупним системом. Из изнетих разлога. Устав посебно регулише положај судова удруженог рада у систему самоуправног судства. Устав прописује: прво, да о жалби или другом правном средству против судске одлуке може одлучити само надлежни суд; друго, да се законом, односно актом о установљењу самоуправног суда, одреБује кад je и под којим условима против његове одлуке допуштено правно средство и, треће, да се законом одређује под којим се условима одлука самоуправног суда може побијати и код редовног суда и уређује се извршење ових одлука (чл. 233.), односно, да се надлежност, састав и организација као и поступай пред самоуправным судом уређују законом, односно актом о установљењу тог суда у складу са законом (чл. 223. ст. 3.).