Анали Правног факултета у Београду

7

ДУБРОВАЧКИ СТАТУТ И »CONSUETUDO«

имала свој статут, врло je вероватно да су постојали и неки закони који су, заједно са обичајним правом, сачињавали antiquas consuetudines на чије се поштовање обавезује дубровачка комуна. И најзад, под consuetudo се на неколико места у Статуту мисли на субјективна права. Удовици човека који je женидбом ушао у кућу свога таста („домазет”) Статут допушта да се поново уда »salva consuetudine patris et matris«, „под условом да остану сачувана права ньеног оца и мајке” ( м ). Из Статута се не може видети о којим je правима родители реч и да ли се она заснивају на обичајном праву или на неком закону, али je јасно да се у овом тексту под consuetudo мисли на субјективна права родитеља. Y осталим текстовима права на која указује реч consuetudo jecy права која нмају странке у су деком поступку. Забрањујући родитељима и деци да међусобни спор воде пред неким судом изван Дубровника, Статут утврђује да пред судом господина кнеза у Дубровнику они имају »omnem consuetudinem«, што не може имати друга значење до „сва права која имају и било које друге странке у спору” ( 26 ). У првој реченици којом je регулисаыа стара установи дубровачког права aptagi речено je да уколико тужени дужник оспорава тужиочево потраживање, он треба да се упусти у спор и тада пред судом »debet habere omnem aliam consuetudinem« (- 7 ), „треба да има сва остала права”, тј. сна која му дају одредбе Статута и, евентрално, правила обичајног права о грађанском судском поступку. У неким текстовима consuetudo не значи неодређено „субјективна права” или „права” која имају странке у спору, већ једно одређено право, и то право да се тражи и добије одлагање расправе пред судом. Одлагање расправе се у дубровачкој правној терминологији тога доба обично назива inducium и више поглавља у Статуту подробно регулишу то питан>е С 2B ). У неким од тих текстова je, међутим, уместо inducium употреблена реч consuetudo. Туженоме коме je рочигате било одложено због бербе грожђа до после празника Св. Михајла ускраћује се право да тражи дала одлагања изузев за осам дана, и то речима »illas consuetudines quas prius habuit non habeat iterum, exceptis ultimis octo diebus« (оне „консуетудине” које je раније имао нема поново, изузев последњих осам дана) ( 29 ). Consuetudines које .му се ускраћује односно »consuetudo од осам дана очигледно су права да се добије одлагање рочишта. У другом једном тексту je и написано да inducium и consuetudo имају исто значенье. Навешћемо у целини прву реченицу овог веома кратког поглавља: »Interpellatus ab aliquo, ab uno yperpero inferius, inducium seu consuetudinem aliquam habere non possit, sed in continenti respondere teneatur« ( 30 ).

(25) L. St. IV, cap. 70, t. 1. (26) L. St. 111, cap. 6. У тексту су примера ради и набројана нека од тих права: »tam in induciis quam in jactando se in terram, quam in elligendo judices de foris, et in omnibus aliis« (како да тражи одлагање рочишта, тако и да се баци на земл.у, тако и да изабере арбитражнс судије и сва остала права). (2?) L. St. 111, cap. 46, t. 1. (28) фр, де Гондола, Praxis judiciaria, Tit. 4 и 5 Lib. St. стр. 385—386; упор и примедбу 15 овде напред. (29) L. St. 111, cap. 14. (so) L. St. 111, cap. 44.