Анали Правног факултета у Београду

252

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

носно захтеве. Битно je за какав се друштвени и политички систем бори један национални покрет, јер сваки се под именом борбе за „народност” V ствари бори за одреВено друштвено и политичко уреВење. Мада je национално питање у Марковића, чини нам се, чвршће постављено и јасније обрађено него оно прво о коме смо раније говорили, или нека друга питања из његовог дела, ипак ћемо и у тој области наийи на нека нејасна, недоречена места или на ставове које je каснији развитак демантовао. Y комплексу српског и јужнословенског питања у Марковића можемо разликовати, у ствари, најмање три тематске области: (1) национално питање Срба у Србији, затим (2) национално питање других југословенских народа у оквиру Аустро-Угарске, и (3) питање јужнословенског или балканског уједињења, предуслова и начина тог уједињења. Марковић није био први човек који je у Србији поставио српско национално питање, тј. питање потпуног ослобоВења и независности тадашње Србије, ослобаБања свих Срба, и оних ван Србије, испод туВинске власти те њиховог ујединЈења са Србијом, и који je потражио путеве за решавање тог питана односно тих питања. Знатно пре Марковића, може ce рећи још од самих устанака почетком XIX века, то ce питање појављивало y јавном животу земље, ако не увек и на дневном реду званичне спол>не политике српских влада. Први га je, као што je познато, формулисао и, y сарадњи с пољском политичком емиграцијом, дао један план за његово решавање, Илнја Гарашанин у тзв. Начертанију 1844. године; затим, касније, упоредо с покретом Уједињене омладине српске, кнез Михаиле са својим либералима у време друге своје владе. To je познати програм припрема за ослобоВење још неослобоВених Срба из суседних земаља које су тада третиране као искл>учиво или бар претежно српске, у првом реду Босне и Херцеговине, Старе Србије и Црне Горе, и њиховог присаједињења матичној српској кнежевини, другим речима: програм Велике Србије. Јер je по речима Гарашаниновим тадашња Србија била тако мала да у том стању није смела остати ни из спољних ни из унутраппьих разлога: вазда споља угрожена у свом опстанку, она се није могла развијати ни напредовати ни изнутра, ни у економском, ни у полнтичком, културном ни у било ком другом погледу. Y том резоновану дотле, и само дотле, и МарковиВ се слагао са званичном спољном политиком српских влада. Али je он врло рано почео тврдити и доказивати да je такав владин програм који се онда називао обично „велика мисао” Михайлова или српска потпуно нереалан и фантастичан, јер не води рачуна и о вол>и и интересима друге стране, а найме: Велика Србија биће могућна само онда ако својим друштвено-политичким уреВењем буде привлачна за све суседне Србе, и, затим, ако води рачуна о друкчијим условима историјског развитка тих суседних земаља. „Босна je писао je, измеВу осталог, МарковиВ земл>а где je српски народ поделен на три вере о чему се још дуто мора водити рачуна (...). По економском и друштвеном развитку и по свести о самоуправи, Црна Гора се такоВе сасвим разликује од Србије. Ерце-