Анали Правног факултета у Београду

262

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

шириће ce, ступаће једна са другом у савез за рад различитих послова и потреба и тако обухватиће поједине општине а можда и деле срезове”. ( 5 ) Основно je да Марковић није задругу схватио само као економсхсу установу друштвеног преображаја већ првенствено као основну ћелију друштвеног живота и овај моменат истакао као примаран при одређивању појма задруге: „Дружине су груписане по струкама али оне нису опет просте произвоћачке асоцијације. Оне као год и општине дужне су по општем закону да примају нове чланове у свој круг, оне имају да се брину о шгсоли и просвети да ерше извесне јавне послове, једном речју ту се све слива у ... државне и друштвене руке. Према томе колективна задруга je управо једна социјална јединица, основни елемент из кого се склапа цело друштво. (подвукао В. М.). ( 6 ) Стога, не само да суштина општина и задруга постаје истоветна већ и држава постаје исто што и друштво, найме, она постаје организовано друштво „велика задруга” кроз систем општина, срезова и задруга. „Ycraнова државе истине он којој je главна циљ да друштвеном снагом... регулише борбу појединаца преобраћа се у задругу или савез задруга у којој л>уди заједнички произволе, васпитавају се и помажу. Y тој задрузи нема ни преступа ни паршще па према томе ни власти ни државне силе, осим јавног мњења. Одношаји појединада једног спрам другог и спрам целог друштва тако су слободни као уопште сви приватно-друштвени одношаји.” ( 7 ) Аа се приметити да je основни циљ Марковићевих разматрања друштвеног преображаја и стварања новог друштва врло сличан са основним циљем новог друштва ко je je изнео Маркс у „Комунистичком манифесту" где je истакао да стварање услова за развитак слободне личности представља услов развитка за све. Следећи Марковићев навод показухе сличност њнхових мишљења: „Договор слободних личности све ее выше признаке као основ свију друштвених одношаја. Људи све выше осећају потребу не само да сами буду личности равноправие и слободне већ ида све друге личности достигну исти ступањ развитка. .. Једном речју свуда се јасно показује она ј пут који води потпуној равноправности и слободи што се може остварити само у новом друштву на новом теме.ъу. (подвукао В. М.) ( ! ) Аакле, најзначајннји циљ задругарства а уједно и друштвеног преображаја јесте стварање услова за слободно удруживање људи. Из претходних разматрања могло би се закључити да je Марковићево схватање друштва и задругарства тесно повезано али и да оно има у неку руку изразито визионарске карактеристике. Свакако да то не би било сасвим тачно уколико не би истакли да je задругарство схваћено и на један реалистичнији начин, што je било условљено чињеницом да je Марковић у постојећем облику задруга, породичној задрузи у првом реду, видео образац за страдање задруга на новим основана. Ynpaßo у

( 5 ) С. Марковић „Целокупна дела" свеска 2. стр. 47. ( 6 ) С. Марковић ~Социјализам или друштвено питање" Рад бр. 14, 1874. ( 7 ) С. Марковић „Целокупна дела" свеска 5. стр. 210. ( 8 ) IBIDEM, свеска 5. стр. 211.