Анали Правног факултета у Београду

263

СХВАТАЊЕ СВЕТОЗАРА МАРКОВИКА О ЗАДРУГАМА

том настојању он je пошао од тврдње да свака земља поседује специфичности друштвеног развоја те да je потребно да се мењање задруга у идеални образац, ако тако можемо рећи, изврши на неким кадионалним особинама. По његовом мишљењу овај процес промене постојећих задруга био бн заснован на савременом друштвено-економском развоју и темељу научних достигнућа. Прелазећи на различите облике задрутарства настојаћемо да укажемо на ове знача ј не моменте Марковнћевог схвататьа задруга. ПроизвоЬачко задругарство задруге на селу. Велики број Марковићевих противника оштро je критиковао његово схватање произвоВачког задрутарства на селу а било je и таквих који су тврдили, да не само што није дао ништа оригинално и ново, већ да се овом врсхом задругарства ннје ни бавио. Ове тврдње су у најмању руку нетачне. Чињенида je да се Марковић није првенствено бавио задружним покретом на селу, али из тога не произилази да се њиме уопште није ни бавио. Приликом разматрања овог питања често се испушта из вида да je Србија тога доба представљала изразито пољопривредну земљу ca 90% сељаштва, те je с обзиром на те околности, како Скерлић истине, Марковић сматрао сељачко питање најважнијим капиталним. Стога није случајно што je Марковићев политички рад био везан за село и може се слободно рећи да je био усмерен на изналажење пуха за бол>и живот сељака. Напокон, не треба заборавити оно што je основно, да je у опuiToj поставци о задругарству и друштвеном преображају непосредно или посредно укључено разматрање свих друштвених односа на селу. Наравно. ако прихватимо да je Марковић имао концепцију произвоВачког задругарства на селу, што je неоспорно, онда можемо оцењивати да ли je та концепција оригинална или није. Очигледно je да су то две различите равни научног посматрања. Оно што je основно у његовој поставци о'задругама на селу јесте да оне произилазе из основних начела и циљева друштвеног преображаја. При томе треба истаћи оно што смо већ навели, да je Марковић инсистирао да заснивање пољопривредне производње у Србији треба да почива на постојећим народним установама. Пресудан утицај на овакво његовп схватање имали су руски социјалдемократи а посебно Чернишевски са својим схватањима о руским народним установама „Артељу” (задрузи колективног рада) и „Миру” (задрузи колективног власништва на земљи). МарковиВу je овакво схватање одговарало, утолико пре, jep je смятпао да су прилике у Русији и Србији скоро истоветне. То je полазна основа а истовремено ту се осећа највећа утицај схватања Чернишевског. Y српској породичној задрузи он je нашао установу y којој су сачувани како колективни рад тако и колективно власништво на земљи. Она му je послужила као узор за стварање произвођачких асоцијација и то, нини нам се, првенствено као узор за стварање произвоВачких асоцијација на селу jep им садржински најбол>е и одговара. Али, Марковић je полазећи од оваквог становишта отишао доста даље од Чернишевског, развио je своје схватање у више праваца и допунио низом нових елемената .