Анали Правног факултета у Београду

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

друкчије, или странпутицом. Народу у Србији испречиле су се биле на његовом путу пуног ослобођења и демократског преображаја, почев већ од 1815, две највеће и најозбиљније сметње; монархија и бирократија, које су се ©иле повезале с турским господарима. Унутрашњу аутономију од 1815. и од 1830. Србија je скупо платила: не само новцем него и прихватањем монархијског система власти у земли и своюм спољном националном политиком. Марковић je много тачних (истинитих) и тешких речи рекао и о монархији и о бирократији у Србији. Он je више пута наводио оно место из хатишерифа и берата од 1830. којим султан даје Србију кнезу Милошу и његовој породици као поклон за иегове личне врлине, као и оно друго место, из говора уставобранитељског првака Авпама Петронијевића, о карактеру и о значају прве бирократије у Србији: „Као што су преВе заповедали Турди, тако нам je заповедно цар (султан) да и сад имамо место војводе начелнике, место кадиlе судије, место субаше кметове, који вала да заповедају народу.” Задобијена унутрашња аутономија захтевала je већи број професионалних чиновника, који су истисли раније неплаћене старешине, а себе сматрали као „слуге кнежеве и ситне господарчиће над народом”, и тако се понашали. Бирократски олигархијски систем уставобранитељске влалавине значио je такође, као и Милошева апсолутистичка влада коју je сменио, напуштање првоустапичких традиција, револуционарног курса и у унутрашњој и у спољној политици земље. Као што je већ у досадаппьо! литератури истакнуто, Марковић je био у праву кад je у бирократији Србије гледао, бар за своје време и за оно које му je претходило, друштвено-економску снагу, фактор у процесу првобитне акумулацще, неку врсту замене за буржоаску друштвену класу које у Србији тог времена ioni није било. Нешто под извесним утицајем унутрашњих друштвено-економских промена, а више под утицајем револуционарних збивања у Евоопи 1848/49. године, у Србији се у то време први пут чуо глас једног новог. млалог покољења. претежно интелектуалапа, њихов „први енергични протест што Србија нема ни унутарње ни спољне слободе”. То ie био глас првих либералних идеолога у Србији који ће после десет година, на Светоандрејској скупштини, променити владаоца, али оставити без промена и бирократску стварност и свемоћ владаопа. Привлачни програм првих либерала и либералне омлалине о „слободи изнутра и споља” прихватиће и Светозар Марковић, и у првој својој младости он ће бити активан и убеђени члан Уједињене омладине српске, АјШ када je десно крило либералне странке после убиства кнеза Михаила дошло на власт и када je објавило тзв. „намеснички” устав, ту велику обману српског народа, Марковић ће изићи на политику позорницу и ући у јавни, политички живот као њихов, временом све жешћи, идејни противник. И нико, чини се. као Марковић, пије увиВао ни показао тако јасно, на конкретном примеру либералне странке у Србији, ко,шко je тај политички либерализам у Србији био у стварн далеко од демократије и од правих народних интереса. Критикујући 1870. орган