Анали Правног факултета у Београду

399

ОСТВАРИВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА Y ИНОСТРАНСТВУ

зано, повериочев захтев мора бити усмерен на доношење платног налога у меничном, чековном или мандатном поступку или на доношење било ког другог извршног наслова, који ће бити изречени против дужника или трећег дужника. Y неким извршним поступцима овакви захтеви за- обезбеђење могу се издавати, када je реч о потраживању које се оства рује у оброцима, само ради обезббђења на одреБен рок трајања (од једне на више година). Код дужника који има стварна права на некретнине у иностранству, може се тражити предбележба заложног права, а ако je у питању заостатак у плаћању, и пленидба покретних ствари. За ово последње потребно je доказати да je ово средство неопходно jep би без њега било отежано или отречено остваривање потраживања ( 14 ).

IV.

Излагање о признању алиментационих заххева у иностранству не би било потпуно, уколико не обухвата и посебна правила ко ja су садржана у појединим међународним уговорима, и то како правила о сукобу закона тако и правила о меБународној надлежности и признању односно извршењу судских одлука. Међународни уговори обухватају три области значајне за издржавање: развод брака, утврБивање очинства и односе родитеља и деце. 1. а) Према чл. 77. ранијег Основног закона о браку, развод брака нзмеБу страних држављана могао je бити изречен само из узрока који су предвиБени истовремено у законима држава чији су они држављани и у законима СФРЈ. Другим речима, обавезна je кумулативна примена »lex nationalis« брачних друтова и »lex fori«. За развод брака измеБу франдуских или маБарских држављана у Југославији важи посебно правило сходно уговорном режиму са овим земл>ама национални закон брачних другова ( 15 ). Уколико један брачни друг има домаће а друга држављанство друге земъе онда се примељује кумулативно њихов национални закон код развода мешовитог брака са државтьанима: Чехословачке, Немачке Демократске Републике, MaБарске, Пољске и Румуније ( 16 ). Ово правило није изричито предвиБено у ранијем Основном закону о браку, али се путем тумачења већ наведене одредбе оно може примењивати као опште. За развод брака измеБу југословенског и француског држављанина, међутим, постоји посебно правило према кохме се бракоразводни узропи процењују по закону земље уговорнице у којој брачни другови имају своје пребивалиште, а у недостатку овог, закон земље последњег заједничког пребивалишта ( 17 ).

(14) Y истоме. (is) В. чл. 8. Конвенције између СФРЈ и Регтублике Фраицуске о надлежности и о закону који се гтримењује y области личног и породичиог права (Сл. лист СФРЈ, додатак . . . бр. 55/1972) и чл. 29. Уговора између Југославије и МаЬарске о узајамном правном саобраћају (Сл. лист СФРЈ, Додатак бр. 3/1968). (io) В. М. Пак. Приручник за иримену међународиог приватног права, с. 357. и дал>е. (17) В. чл. 9. поменуте Конвснције нзмеђу СФРЈ и Француске.