Анали Правног факултета у Београду

400

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Примена ошптих и посебних правила може се компликовати у случајевима двоструког државланства. Свака од уговорних страна ће оно лице које има државланство обе уговорне стране хретирати као свог државланина, па према томе, зависно од земле где се брак разводи примените на бракоразводне разлоге на његовој страни своје законодавство. б) Y нашем праву нема пзричитих прописа о сукобу закона који се примењује на утврђивање односно оспораване очинства. Сви двострани уговори који својим одредбама обухватају ово питање (са; Бугарском, Француском, Грчком, Мађарском, Румунијом, Полском и Совјетским Савезом), одређују примену надионалног закона детета ( 18 ). Неки од них, као на пример, са ЧССР прецизирају да je релевантан моменат за националност детета, његсво рођење ( 19 ). ц) О односима родитела и брачне деце, такоБе нема изричитог колизионог правила. Све горенаведене конвенције предвиђају исти принцип, државланство детета f 2O ). Изузетак од овог принципа представла уговорни режим са Француском према коме односе родитеља и деце регулише закон домицила детета ( 21 ). 2. а) Када се говори о међународној надлежности југо словенских судова (сукобу јурисдикција), значајна су два правила: једно које ce односи на бракоразводне спорове измейу домаЁег дэжавланина и странца и бракоразводне спорове између странаца, или прецизније речено иямеВу страних државлана. Y првом случају треба разликовати да ли се југословенски брачни друг појавлује као тужилац или тужени. Y својству тужиоца он може да покрене бракоразводни спор пред јутословенским судом, без обзира на пребивалиште односно боравиште у домаћој земли (чл. 47, ст. 2. ЗПП). Д.КО je југословенски државланин тужени брачни друг, онда je домаћи суд исклучиво надлежан (чл. 4S, ст. 1. ЗПП). Y другом случају треба правитн размгку да ли се признаје меЬ\шародна надлежност југословенског суда према националном законодавству, или, ако имају разлнчиту националност, према законодавствима, брачних другова. Ако се добије потврдан одговор, за надлежност домаћег суда доволно je последње заједничко пребивалиште суттружника, (ч\. 48, ст. 2. ЗПП), у супротном јутословенски суд ће битн надлежан само ако брачни другови имају заједгогчко пребивалиште it пристају на такву надлежност (чл. 48. ст. 2. in fine). Овде могу настати pa3iVH4HTa тумачегьа појма и момента када оба брачна друга морају имати пребивалиште у домаћој земли (само у моменту покретања спора яш у току целог трајања до доношена пресуде итд.).. По нашем мишљењу релевантан тренутак за процену пребивалпшта оба брачна друга je моменат подношена тужбе и прећуган односно изричит пристанак другог брачног друга на надлежност домаћег суда, или моменат подношена споразумног предлога за развод брака.

(is) М. Пак, ibidem. (19) Цит. место. (20) Ibidem. (21) Члан 12. поменуте Конвснцпје.