Анали Правног факултета у Београду

401

ОСТВАРИВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА Y ИНОСТРАНСЈ ВУ

Иосебна правила о међународној надлежности иојавлују ce према уговорном режиму са ЧССГ", Мађарском, Немачко.м Демократском Републиком и Румунијом ( 22 ). Овде je такође потребно разликовати развод мешовитог брака (нзмеђу државлана и једне и друге стране уговорнице) и брака између државлана друге стране уговорнице. Y првом случају, домаћи државланин може у Југославији поднети бракоразводну тужбу само онда ако оба брачна друга имају пребивалшпте у Југославнји ( 23 ). Уколико државланин друге уговорне стране има пребивалшпте у својој зем.ъи a домаћи државланин у Југославијн, исклучиво je надлежан суд те друге земле (° 4 >. Конвенција са Француском предвиВа и допунски крихеријум за међународну надлежност домаћег суда у овом случају, а найме ако je последњн заједнички домицил супружника био у домаћој земли (чл. 9). Y другом случају, домаћи суд je надлежан да разведе брак (измеВу државлана друге стране уговорнице) само ако имају заједничко пребивалиште на домаћој територији у моменту подкошења тужбе С 25 ).Према томе, није потребно да оба брачна друга пристану да им суди југословенски суд у овом случају у смислу огаптег правшта из чл. 48, ст. 2. ЗПП, али југословенски суд неће бити надлежан према последнем пребивалишту брачних друтова чак и ако би такву мебународпу надлежност признава!\о право друге земле уговорнице, јер одредбе двостраног уговора имају снагу »lex specialis«. б) Међународна надлежност јупословенског суда je веома широко поставлена у споровима утврВивања очинства. Доволно je да само ванбрачни охац има југословенско државланство па да домаћи суд буде надлежан за решавање по тужби за оспоравање очинства поднетој против детета, или да дете има југословенско државланство, без обзира на боравнште па да домаћи суд буде надлежан по тужби за утврђивање очинства (ч\. 49, ст. 2. и 3.). Југословенски суд je надлежан и за спорове утврђивања и оспсравања очгшства ако ни једна од странака нема југословенско државланвство, према пребивалишту детета или према пребивалишту тужиоца у спору против детета. (чл. 49, ст. 1. и 2. ЗПП). Yroßopmi режим са; Бухарском, ЧССР, Ыемачком Демократском: Републиком, и Румунијом предвиђа надлежност домаћег суда само према пребивалишту или државланству детета, а са Грчком и са Полском,. само према државланству детета С 26 ). Према томе, државланство и пребивалшпте тужиоца у спору за оспоравање очинства против детета нису релевантни за одлучивагьа везаыо за ове земле. ц) Наше право нема ни правила о судској надлежности за решавање односа измеЬу родитела и деце, како брачне тако и ванбрачне. Неки од двостраних уговора посебно регулишу сукоб надлежности судова за

(22) В. Милан Пак, цит. ириручник, с. 281. (23) Ibidem. (24) Исто, с. 279. и дал^. (25) В. чл. 30. Уговора о празној помоћи са Мађарско.м. Члановп осталих Уговора о правној помоћи цит. на страни 281 Оп. цнт. (26) Чл. 38. н 39. Уговора са Бугарском, чл. 28. Уговора са ЧССР, чл. 37, 38. и 39Уговора са НДР и чл. 27. Уговора са Румунијом.