Анали Правног факултета у Београду
403
ОСТВАРИВАЊЕ ИЗДРЖАВАЊА Y ИНОСХРАНСТВУ
али и у формирању посебних органа за доставу и пријем алиментационих захтева и давању препорука потписницима Хашке конвенције које често имају исто дејство као и одређене међународне обавезе. Тешкоће у решаваньу ових проблема још увек постоје. Оне потичу из анахроничних схватања да обавезе издржавања у суштини представљају имовинске обавезе и да према странам одлукама којима се оне утврВују треба постулата исто као и у свим осталим имовинским стварима. При томе се занемарује да издржавање, као што у својој преамбули констатује и Хашка конвенција, представља хуманитарни проблем у вези са лицима која су у нужди a чији се законски хранилац налази у иностранству. Коришћење свих олакыища ко je су резултат ових хуманих тенденција и избегаваше и мимоилажење препрека које потичу из ранијег времена, претпоставЛ)а добро познавање правила о којима je било речи. Пошто je решавање ових питагьа веома често везано за социјалне случајеве можда бй било корисно да се организује, у оквиру једног центра за социјални рад (на који би остали центри упућивали заинтересоване), саветовалиште које би давало обавештења о начину и средствима за остваривање издржавања према дужнику у одређеној страној земљи.
Ар
Милан Пак
РЕЗЮМЕ Взыскание алиментов от ответчика, проживающего заграницей В статье рассматриваются проблемы и затруднения, возникающие при обращении в заграничные суды о взыскании алиментов на основании решений югославских судов. Автор, исходя из опыта наших судов и секретариатов по делам правосудия и общего управления в республиках, привел ряд формальных и существенных недостатков в исках о взыскании алиментов и в прилагаемых к ним документах приводящих к оттягиванию и невозможности взыскания алиментов от лиц, проживающих заграницей. Статья делится на три основных части. В первой части рассматриваются вопросы, связанные с процедурой и применением закона во время разбирательства дел в югославских судах, и указывается, каким образом можно избежать ошибки. Во второй части приводятся недостатки мотивировок в судебных решениях и отдельных клаузулах, приводящие к невозможности осуществления заграницей принудительного исполнения. Наконец, в третьей части указывается кратчайший путь международной правовой помощи для осуществления цели. В заключении констатируется, что в данном случае речь идет об одной весьма специфичной материи, незнакомой ни судьям, ни сторонам и их представителям, и вносится предложение об организации пунктов юридической помощи при социальных учреждениях, которые бы указывали помощь заинтересованным неимущим лицам для осуществления ими данного права, от которого очень часто зависит их существование .