Анали Правног факултета у Београду

437

ПРИКАЗУ!

ja само онда када значај дела или обим штетних последица добија посебан интензитет" (стр. 33, подвукао С. П.). Најзад, посебне анализе се посвећују односу друшхвене опасности кривичног дела према осгалим објективним околностима из чл. 38. КЗ (аутор сматра да Се баш у чињеници што се друштвена опасност ретко појављује као критеријум одмеравања казне, налазн разлог из којег у чл. 38. КЗ ннје ова околносх као посебна унета у одредбе о одмеравању казне, јер су у чл. 38. КЗ, наводно, ушле само околности које се редовно јављају г]. по аутору се друштвена опасност при одмеравању казне не јавља редовно!), као и шггању места друштвене опасности дела при одмеравању казне у страной законодавству. б) Аутор разлнкује материјалну тежину кривичног дела, коју одређује као „комплексну објективну оцену неповољностн кривичног дела пасивног субјекта" и моралну тежину кривичног дела која представља „једну етичку оцену кривичног дела, прекор које једно дело носи са собом по етичким мерилима друштва” (стр. 43). Ближе одређујући материјалну Тежину кривичног дела аутор додаје да она ~представља тежину последние, која настуша на нападном објекту кривичног дела” (стр. 44). Разлика, Пак, између материјалне тежине кривичног дела и друштвене опасности видн се у следећем: „Код материјалне тежине кривичног дела ради се о последний која наступа на нападном објекту кривичног дела. Код друштвене опасности се ради о последний која настаје на заштитном објекту кривичног дела. Код материјалне тежине кривичног дела ради се, дакле, о последний која настаје на нравном добру које представља физички сбјект кривичног дела. Стога се може рећи да матери]ална тежина кривичног дела показује физичку матери] алност кривичног дела као иојаве у сполљем свету. Друштвена опасност, меВутим, говори о послеДlщи ко] a настаје у'друштву услед извршења кривичног дела и напада на одреВено правно добро. Стога се може рећи да друштвена опасност кривичног дела показу] е друштвену мат ери] алност кривичног дела, као појаве у социјалном животу” (стр. 43—14). Анализирајући дејство матери] алне тежине кривичног дела на законско одреВивање кривичног дела и казне, аутор сматра да се оно мау три смисла: на постојање кривичног дела, на постојање квалификованог односно прнвилегованог кривичног дела и на постојање кривичних дела квалификованих тежом последииом или нарочнтим околностима. Дејство материјалне гежине кривичног дела на судско одмеравање казне се одреВује као суштински наставак дејства оне околности на законско одмеравање казне, само што се овде процес доводи у једну конкретни]у фазу одлучивања, т]. суд in concreto ради оно што je законедавац учинио in apstracto, мада je занимљиво запазити да наши судови релативно ретко наводе околности које би се одноенле на матери] алну теткину кривичног дела, што, меВутим, не значи да их и стварно не узима]у у обзир. ц) Најзад, у трећем поглављу . првог дела монографије анализиран je и трећи изабрашт објективии критеријум одмеравања казне морална тежина кривичног дела. Сматрајући да се као основно питанье моралне тежине кривичног дела поставлю питаше да ли матери] ална противправпост, као суд о социјалној невредности дела, укључује у себи и етичку ■оцену дела, т]. да ли матери]ална противправност прсдставља само социјално-правну оцену дела или пак она обухвата и социјално-етичку оцену дела, аутор je морао да би га репшо претходно дати одговор на питаше о односу кривичног права и морала. Y одговору на ово прелиминарно питање писац се слаже са схватањем о непоклапању права и морала, па отуд мисли да je материјална противправност дела независна од етичке оцене дела, што, меВутим, не значи да између ова два колосека не постоје неке непремостиве разлике, тим пре што државноправни поредак увек има одре Вен активан однос према моралу конкретног друштва. Ynpaßo чињеница да се једно понашање може различито степеновати у