Анали Правног факултета у Београду

438

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТЛ

стичком смыслу, ствара могућност повезивања кривичног права и морала: „Ова мерљивост моралног суда о кривичном делу, ова квантитативна димензија у моралној оцени кривичног дела, отвара врата моралу као друштвеној категорији, да на један специфичан начин уђе у облает кривичног права и да тиме у извесном смислу постане гфавна категорија” (стр. 55). Y том светлу се, дал>е, расправља и питанье о утицају моралне тежине кривичног дела на законско и судско одмераванье казне (стр. 55—62). Овде je посебно занимљив покушај аутора да разликује моралну тежину кривичног дела и моралну тежину униниоца кривичног дела. „Под моралном тежином кривичног дела... треба подразумевати етички прекор, који се, на основу објективних околности, које прате само извршење кривичног дела, чини учиниоцу кривичног дела од стране јавног мњења. Доследно томе, под моралном тежином учиниоца кривичног дела треба подразумевати етички прекор који се учиниоцу кривичног дела чини од стране јавног мњења на основу околности ван (подвукао С. П.) самог извршеньа кривичног дела, у којима се изражава његов став према учињеном кривичном делу” (стр. 59). Анализом извесног броја судских досијеа који се односе на кривична дела са елементом насиља, закључује се да „нису у знатно j мери узимане у обзир околности, које се односе на моралну тежину кривичног дела” (стр. 61). 2. Међу субъективным критеријумима одмеравања казне аутор je, такоВе, издвојио три и посебно их обрадио. То су: друштвена опасност учиниоца кривичног дела, морална тежина учиниоца кривичног дела и степей кривичне одговорности учиниоца кривичног дела. а) Аутор сматра да нису оправдани ставови да измеВу друштвене опасности кривичног дела и друштвене опасности учиниоца кривичног дела нема разлике. Сличност у овим појмовима постоји само у мерилима а не у томе шта се мери. „Код друштвене опасности кривичног дела мери се колика je могућност нарушавања друштвених односа кроз његово извршење. Код друштвене опасности учиниоца мери се колика je могућност да учинилац врши кривична дела и да тиме дал>е нарушава друштвене односе кроз гьихово извршење. Y првом случају ради се о криминалном потенцијалу самог кривичног дела, а у другом случају je реч о криминалном потенцијалу учхшиоца кривичног дела” (стр. 71). Пошто je, доста обимно за потребе овог рада, обраВен нсторијски развој идеје о друштвеној опасности (опасном стању) учиниоца кривичног дела и савремена схватања о појму опасног стања учиниоца (стр. 72—81), посебно je обраВена друштвена опасност учиниоца као критеријум за одмеравање казне у нашем праву. Иако наш КЗ о опасности учинноца кривичног дела изричито говори само онда када je реч о изрицању мера безбедности, ипак извесни појмови који се употребљавају у КЗ, а односе се на одмеравање казне, могу на известан начин упућивати на друштвену опасност личности учиниоца као критеријум за одмераватье казне. На основу таквих одредби нашег КЗ и даје се одговор на питање о томе какав je став нашег законодавства о овом критеријуму одмеравања казне. Правећи разлику између појмова криминалне и социјалне опасности учиниоца кривичног дела, avrop заузима врло одре Вен став у погледу значења овог разликовања. Наиме, мишљења je да „испитиванье криминалне опасности учиниоца ни у ком случају нс мора и не треба да обухвати у себи и исгагтивање његове социјалне опасности”, што има своје далекосежне последние, jep je суд овлашћен и дужан j едино да испитује да ли нзвршено кривично дело даје основа да се очекује и дал>е вршење кривичног дела од стране учиниоца, односно „има се тражитн одговор на пнтање да ли кривично дело представља саставнн део једног узрочног низа околности које воде учиниоца ка даљем криминалном понашању, или не”, а у случају потврдног одговора може се сматрати да je учинилац кривичног дела неполно опасност и само у том случају ова се околност може узимати у обзир приликом одмераватьа казне (в. стр. 86). Најзад, с правом се унозорава да упознавање личности учиниоца