Анали Правног факултета у Београду

573

ДИСКУСИЈА

creo осигураника. Исте прописе садрже и закоыи - Дрне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Словеније, Војводине, Косова, Хрватске која je чак преузела у целини Основни закон о доприносима и порезима граЬана, па тиме и ове одредбе у њему. Као што видимо, и републички и покрајински закони су у потпуности реципирали одговарајуће прописе из савезног закона, док их je Хрватска у целини преузела, с тим што су у овим законима, join одреБенији и одлучнији, када je у питању стопа, по којој има да се разреже порез на примања пензионера од овог „рада”. Та стопа, сада, изричихо по законима, мора бити noeeha.ua, разуме се, у односу на стопе које важе за остале пореске обвезкике. И у овим законима се, исто тако каже, да уживалац пензије на основу овог „рада” и „зараде”, нема свойство социјалног осигураника. Ако сада имамо у виду одредбе о одузнмању пензија по законима о пензијском осигурању република и покрајина, и ове одредбе њихових закона о порезима грађана, не може бити дилеме о томе, да су у овим одредбама, ма и импилииите, и по свои садржају, преузете одредбе чл. 38, чл. 104. и чл. 120. Оснсвног закона о пензијском осигурању из 1964. године, и то тако, што je цело питање којег су ови прописи, како смо већ рекли, само декларативно обухваћено, сада одредбама ових закона решено и то позвано и надлежно, решено једноставно и просто, већим опорезивањем ових „зарада” ужнвалаца пензије и то решено уз то, нравно и законито, што je само доказ вшпе за правни континуитет у решавању овог питања, о коме смо напред говорили, који je потпун и đe lege lata, како на нивоу Федерације, тако и на нивоу република и покрајина. Од посебне je важности у погледу своје правке основе да je ово решење настало у времену када су наведени прописи Основног закона о пензијском осигурању били на снази. Не само то, него оно што je хтело, и хоће, да се постигне наведении одредбама у законима о пензијском осигурању, и то на потпу но противуставан и противзаконит начин, све je то добило своје решење далеко раније у наведеним одредбама закона о порезима грађана, и то па потпу но уставан и законит начин. Као рани je савезни, тако су сада републички и покрајински законедавци, овим решењем сасвим доследно и до краја спровели начало, о очувању ова два основна права човека и граЬанина право на рад и право на пснзију осигуравајући плуралитет њихова вршења и коришћења у потпуности, и на страни уживалаца пуне старосне пензије, ако могу и хоће да „раде”. Стога je, и само у том циљу, наведеним одредбама изузет износ пензије у целини испод опорезиванм, па она на основу овога, ex lege, остаје онаква како je утврЬена по надлежним законима, и тако утврђена неумањена остаје своме уживаоцу. Пошто нико није ни позванији ни меродавнији од порезџија, од луди којима je једина брига како да у интересу fiskusa узму из имовине грађанина што треба узети, да скупе порез, и то што више да га скупе, можемо бити сигурни, да су у датој ситуацији, они овако решили проблем, само због тога, што je то било најкорисније за интересе Фиску са и заједнице, а с друге стране и то, што није било никакве закон-