Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУСИЈА

575

н можда, једино „зарада” уживаоца пензије, па се иде за тим, да ce спречи: да ce уживалац пензије овом „зарадом” „неоправдано обогати”, и да из те „зараде” и на основу ње, настану „неоправдане социјалне разлике”. Y вези са оваквим садржајем и циљем решавања, нема никакве сумње, да je решење у законима о порезу грађана, већ системно нравно, не само у свему коректно, него и потпуно адекватно, и на месту, док решења у законима о пензијском и инвалидском осигурању, то нису ни из далека. „Говори се” то пусто „говори се”, „рекао je”, „шта ће рећи” (рецимо, Синдикат, Биро за запошљавање и др. врло често и безимено!), када je у питању примена односно неправилна, илтт једноставно, непримена права и то најчешће, има нечега фаталног у себи. И у вези са овим „радом” и „зарадом” ових пензионера, „речено je” и „говорено je”, да њима не треба дозволити да „раде”, јер да они заузимају радна места, на која би могли да дођу незапослени. Ништа нгкритичније од овога, али ништа и нетачније. Ми смо већ напред изыели, да ниједан уживалац пуне старосне пензије, не може да удружи свој рад у основној организацији удруженог рада, нити по том основу може да добије својство радника у удруженом раду. Према томе, ни ipso facto, ни ipso iure, не може заузети ни једно радио место, ма где и ма шта „радио" Не може, jep се његов „рад" садржи и исцрпљује само у помагању знањем и искуством, које за удружени рад у организацији удруженог рада, може бити од потребе и гсорисги, а за уживаоца пензије није основа ни за какве обавезе, а ни права, сем једино права на „зараду". Y прилог тога, да треба прихватити решење из законй о порезима граВана, а, a limine, одбацити решења у законима о пензијском осигурању, говори сем изнетог, join и следеће: Код опорезивања „зараде", с повећаном стопом или не, свеједно, као и код разреза и плаћања свих других врста пореза, постоји увек одрећени дроюавни разлог, због чега опорезивање, ма и по већим стопама, не може у основи бити, и није, недопуштено и противправно. Значи, са гледишта оправданости, прихватљиво je једино решење дато у закоиима о порезу граВана, a никако- решења у законима о пензијском осигурању. ТакоБе je и системно правно, сасвим на свом месту решење о опорезивању „зараде”, уз пријем пуне пензије, у закону о порезима граЬана. Што се тиче временског важења, и то се може узети да иде у прилог решењу у законима о порезу граВана, jep je оно донето и важи од 1967. године, по савезном закону, а у свему je рецитшранО' или преузего законима о порезу граВана република и покрајина, који су углавном донети у 1971. и 1972. години, а само у Црној Гори тек 1973. године, али то не мења ствар, jep je дотле важила норма из савезног закона. ТакоЬе и начело lex specijalis говори за предност решена у законима о порезима граВана, пошто се ради исклучиво о одговарајућем опорезивању прима ■ ња-зараде пензионера поред иензије. Са друге стране по решењима из закона о пензијском и инвалидском осигурању, Заједнице узимају пензије, једнострано, и уз то sine causa, и то посредством једие норме јавног поретка, којој овде, између