Анали Правног факултета у Београду

Да ли је иородина која се одели иошиуно аушономна? Кад се они оделе, свак постаје господар куће. Нису они аутономни уколико им остају заједнички пашњаци, водопоје, сахране (обичаји да један другоме уступа кућу ради сахрана). Затим, остаје им заједничка солидарност у нападу и одбоју у односу према иноплеменицима. Али су економски потпуно самостални, самостални у чувању жена, и та кућа која се одвојила чини засебну целину - има свога господара и аутономна је онолико колико то може битн у братственичко-племенском склопу. Она је ограничена обичајима, кувендама (брат. скупштине), братственичким везама. Старп домаћин може карати, може упозорити, може упутити, бити саветован, али је свака одељена породица самостална са својим господаром куће. Ви пишете о окамењеносши правних обичаја Албанаиа. Који су разлози те окамењености? Зашто су пропали сви историјски утшшји (Византија, држава Немањића, турска управа)? Историјских утицаја било је делимично. Пре свега, мора се знати да је Византија, преко цркве, у албански варварски живот уводила старе правне обичаје из Библије - кануне. Кануни су централни део литургије или мисе и црква их је, са албанском властелом, уводила као правила понашања, по којима he се сузбијати убиства и крвне освете. To су забране пљачке, грабежи, правила да се не просе испрошене девојке, да се не подмећу наследниди, итд. Немањићка држава је била кратког века и она је у арбанашко друштво унела правосуђе. Ту имате Оду у Јунику (Ибрахим Хоџа), она је установљена још за време Немањића. Потиче од попа Јована и других који су се поарбанашили за време Турака, исламизовали и задржали привилегију да Албанцима и на Косову и у Албанији суде по обичајима. Па су ту и Даниловићи из околине Дечана, који су судили по обичајима. Та суђења су слична суђењима из доба Законика цара Стефана Душана из XIV века. To су те арбанашке пороте и плећније. Па турска управа! Она је задржала такво стање, она је дала аутономију: понашајте се како вам црква каже, а судите како вам суде плећнари (то су била брдска племена), само поштујте турску власт. Тако је Турска дала извесну аутономију да се обичаји поштују. Утицаји да се отклони то арбанашко обичајно право пропадају, не успевају због тога, како сам већ рекао, што није везана извршна и конститутивна власт. Одлука и извршење нису међусобно повезани, тако да је у извршавању неке приватноправне одлуке већи гарант дорзон (јемац) него државни суд и управа.

457

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453-472)