Анали Правног факултета у Београду

Кад се говори о окамењености албанских правних обичаја, мора се споменути и положај албанских жена. Жене су предмет куповине и продаје и најчешћи разлог за крвну освету. Оне нису могле имати својину јер, ако би имале својину - разорила би се патријархална породица. Жене би ишле куд која, настала би још већа крвна освета. Зато увек морамо поставити питање шта би било ако би оне у тим условима имале својину коју немају. Зашто су се оне морале плаћати. Да би муж чувао жену, да је не би истеривао, он је плаћао пола крви. Пола крви је остајало код њеног оца, за случај да је муж отера као странкињу, да би она имала где да живи (код свог оца). Такав је патријархални живот. Није било савремених институција, социјалног обезбеђења, налога за издржавање. А и кад их званично има, питање је колико могу да функционишу. Поменућу и кућни притвор. сачуван као једно правило понашања у случају крвне освете. To није само страх да he бити убијени, то је и одавање части ономе коме се дугује крв - признавање надмоћи и права да тај убије и позивање да се изађе на редовни правни пут, како би се спор мирним путем регулисао. Како бисте означили степен релиГиозности код Албанаиа? Колико су ислам и шеријат имали утииаја на формирање и модификанију албанских животних навика, особина, норми понашања? Што се тиче степена религиозности код Албанаца, он је доста низак, због тога што су они мењали религију. Сви су, било са православља или католичанства, прешли на ислам. Религиозност Албанаца католика је на много вишем нивоу. Шеријат је имао утицаја на модификацију животних прилика у градовима. Правила понашања у градовима, још у турско време, а и у предратној Југославнји, била су нормирана шеријатом (жена је добила право да наследи известан део својине и да стиче својину, што је много напредније од албанских родовских обичаја). Смишљен је зар (фереџа) и омогућено је кретање жене са заром. Она је сад могла да се шета, да се вози, да посећује на бајрамске празнике, да излази на гробља. По шеријату, њен положај је измењен. Ја не познајем довољно шеријатско право, тако да би то било све. Постојали су шеријатски судови, хоџе су упућивале на шеријат, али треба имати у виду да је највећи део Албанаца лажно исламизован у XVIII веку и почетком XIX века. Они су се код куће крстили, а представљали се као муслимани. Зато и има мало џамија по селима. Зашто су пропали и сви покушаји колективних умира крви на Космету (Дечане, Ругова)? Знате зашто, зато што то ннсу били колективни умирн крви. To су биле колективне бесе да неће бити убнстава ни освета. Али

458

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453-472)