Анали Правног факултета у Београду

Ту се сведоци поделе на две стране: једни сведоче за тужиоца, другп сведоче за туженога. А уопште, они избегавају да сведоче за једног или за другог. Врло је тешко говорити о „чистом“ судском поступку. Могуће је само притегнути господара куће, у кривичном поступку због убиства и крвних освета, а у грађанском поступку, могуће је придати већу важност сведочењу жена него што то судови раде. Они сведочењима жена у грађанском поступку не придају готово никакав значај. Постоји страх од сведочења, постоји фисовска подељеност, па једни сведоче за своје братственике, други за своје, и ту треба познавати обичаје. Шта је још важно за једног адвоката који учествује у случају крвне освете? За једног адвоката који ради на Космету важно је познавање албанских правних обичаја. Ја их нисам учио из радозналости, ја сам их учио и због тога што такве обичаје нисам срео ни у римском праву, ни у српској средњовековној држави, ни кроз правне студије, него сам их срео код њих. И то родовско право, то право које регулише сузбијање крвне освете, требало је посебно сагледавати. Стога сматрам да би један семестар студија на приштннском Правном факултету требало поклоннти обичајном праву Албанаца. Тако да га сваки свршени студент познаје, да не излазе необавештени људи да суде Албанцима. Морају се познавати ти њихови обичаји. Кад се обичаји познају, они се разумеју, а кад се разумеју обичаји, разумеју се Албанци, успоставља се комуникација са њима... Сматрам да би обавезно требало на Правном факултету у Приштини један семестар, можда уз римско право, поклонити овим обичајима. Мислим да је цело римско право у пракси преточено у албанским обичајима. И ако имамо римско право у теорији непотпуно изграђено, ми га имамо у албанској пракси сачувано. A то право не познају ни професори универзитета. To треба савладати. Кад се оно савлада, лакше га је сузбијати, лакше је комуницирати, лакше је доскочитн... Неће тада Албанац из Јуника бити мудрији од професора универзитета. Ако св на судску статистику не можемо ослонити (прво због тога што она бележи само „чисте" случајеве крвне освете и, друго, због тоГа што је огроман број правих мотива остајао неоткривен), да ли је могуће утврдити прави обим и динамику овог феномена? Званична судска статистика води се тако да се бележи само крв за крв, у складу са правно-позитивним одређењем крвне освете. Зашто долази до прве крвне заваде, то правна статистика мало познаје. Разговарајући са тужиоцима Албанцима, са судијама Албанцима, уочавајући непосредно у својој пракси разлоге прве крвне

462

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453-472)