Анали Правног факултета у Београду

Да ли сше нешшо закључили о меншалишешу Албанаца? Њихови обичаји су врло живи. И код Црногораца су се обичаји споро мењали, а код Албанаца се мењају још спорије. Дорзон се код њих сачувао, та извршна власт која своју обавезу извршава непосредно, по цену живота, и јача је од судске власти. Менталитет Албанаца је са једне стране наиван, са друге стране затворен. Имају ксенофобан елемент - боје се странаца да му не поремете односе. Ксенофобни су и због својине, културе, привреде и, нарочито, због жена; да му неко не преотме жену, да му жену не залуди, да она не побегне, да се не растурн породица. У једном свом тексту наводите углавном два разлога због којих држава није битније успела у разбијању ~окамењености“ правних обичаја Албанаиа: а) ~...Било је обзира, као да би се одринањем од својих обичаја Албании лишшш неког наиионалног својства или самобитности...“ б) ~...А било је и незнања јер се елемент сакралности није уочавао...“ Објаснићу вам то: а) Ти стари обичаји су припадали свим народима. Припадали су и Русима и Германима, и Србима, целом Средоземљу су познати. Али су Албанци код нас то најдуже сачували и то није никакво њихово национално својство, али је то тако погрешно постављено као њихово национално својство и њихова самобитност. To су обичаји који су стицани у историјским приликама, чували су их све до данашњих дана, не само за себе, него и за историју, и ми то морамо проучити, утолико пре што нам пружа историјску грађу да видимо какви смо и сами били пре коју стотину година. Тако да то није нека албанска национална особина. Албанци су трпели доста влашких, српских утицаја. Велик је и утицај јеврејске религије, Петокњижја на те њихове обичаје. Није то никаква њихова самобитност. б) Елеменат сакралности није уочаван - гарантовање главом да нешто неће бити урађено и да ће нешто бити трпљено, поштовано, итд. Тај елеменат сакралности, елеменат посвећености (посвећеност значи гарантовати својом главом за нешто) тај се елеменат није уочавао, а он је долазио од утицаја цркве на обичаје, на стварање обичаја. Па се они сачувају онда до наших дана. Мислим да у том правцу треба да теку наша размишљања. Интервешшје државних органа, очигледно неадекватне и без успеха, сводиле су се на лутања у честим променама кривичноГ третмана крвне освете и на покушаје уплитања у обичајне меха-

465

Разговор са др Милутином Ђуричићем (стр. 453^-72)