Анали Правног факултета у Београду

По томе наше опште правило у одређивању термина, треба, да буде: чврсто се држати народнога живог језика; а кад је неминовна потреба одступити од тоГа: онда се чврсто држати њеГова духа. Међу тијем, и то је правило одвећ опште. Hero, како поједини случаји, који се могу сабрати у неколико категорија, имају и своје особине: то метод за примјену свакој од њих, може се одредити тек онда, кад се свака засебно проучи. Све категорије, које нас интересују, и у колико се овдје наводе, понајудесније је подијелити их на три групе: I, термини, који се налазе у народном живом језику; 11, термини позајмљени; и 111, термини, више или мање, самостално створени. Дакле:

I. ГРУПА Термини у народном језику а) Разумије се, да многи термини, који се налазе у једном живом народном језику, нијесу познати свуда, гдје се тај језик говори. Али је онај између њих, који је познат свуда, јамачно, најбољи. Ништа друго не остаје, до просто примити га; и тијем је питање на најлакши начин ријешено. Ипак и оне ријечи, које се сматрају имаовина цијелога народа, који говори неким језиком, има покрајина, у којима те ријечи, и ако имају опште једнако значење, опет имају и неке приличне разлике. Тако, н. п. у Црној Горн ријечи: „ лукавство" , ~л укав", „лукаво“, немају са свијем онако значење, као у друпш српским и хрватским покрајинама. У Црној је Гори значење тијех рнјечи много слабије, које се већином приближује: умјешности и допуштеној хитрости. За то је потребно оснажити те ријечи, каквом му драго другом рнјечју, кад се хоће, да им се да онај пуни појам, који им је у опште својствен. Тако исто ријечи: ~лупеж“, ~красти“\ ннјесу имале у вријеме пређашњнјех племенскнх завада тако оштро значење, какво имају у општем језику. б) Зна се, да често само у једноме крају има нека рпјеч, које у другом никако нема. Тако н. пр. ~супона“, ~с упоник“\ које означују особити, чисто сеоски уговор, и оне, који уговарају, употребљавају се само у Црној Гори. To нзводим из тога, што Вук, тај класнчки зналац српскога језика и свијех његовијех дијалеката, не наводи ријечи: „ супона “ у својему рјечнику живога народног језика. А ријеч: ~с упоник“ уврстио је са свијем погрјешно у облику н значењу.

480

Валтазар Богишић - Технички термнни у законодавству (стр. 473-492)