Анали Правног факултета у Београду

смислу debitor) то и то; а овај пошљедни (т. ј. debitor) од дужника (т. ј. creditor) то и то...? Јамачно се то не може ни помислити, јер би пз тога изашла највећа забуна. Најпослије, ако се и прими ријеч ~д ужник“ само у смислу ~debilor“-a; онда је веома потребно тражитн за „creditor 1 ' другу. Да та ријеч може да не буде: ни ~вјеровник“, како пншу у Загребу; ни ~п овериланк ако говоре у Биограду, видјећемо мало даље. Занимљиво he бити, да се овдје каже, да тако двоструко значење те ријечи, има, како је познато, и у осталијем словенским језицима, гдје ријечи: ~к редитор", ~vefitel“ ~Wiepzyciel“; не припадају народном језику; него су производи књижевни по угледању туђих језика. Није без интереса за зналце језика, да у простом народном њемачком језику ријеч ~Schuldner“ означује и: „debitor" и „creditor"; и, да је „Glaubiger" тако исто, као и у Словена, ропски пријевод пошљедње латннске ријечи.

11. ГРУПА Термини позајмљени а) Међу онијем терминима, које правници позајмљују из туђих језика, и онијем које сам народ из њих узима, ваља добро разликовати. Што се тиче прве категорије, ту су српски и хрватски правници доста опрезни пуристе. Они се клоне туђих ријечи, а њемачкијем правницима пуризам не задаје велике бриге. Признајем, да сам ја са својега у опште гледишта за разложни пуризам. Друга је ствар, ријечи, које је сам народ примио из туђих језика; за њих ми се чини, да прије свега треба разабрати: има ли за примљену туђу ријеч још корјенити синоним у народном језику? Или га нема? У првом случају, по мојему мишљењу, ваља народнијем ријечима давати првјенство пред туђим. To прије свега вриједи за ријечи турскога поријскла, од којих готово свака има корјенски словенски израз. Чак и у онијем случајима, гдје се туђа ријеч са свијем одомаћила, мени се чини, да се треба побринути, да се замијени народном ријечју. Тијем прије, што су, н. п. турске ријечи у неким приморским мјестима готово са свијем неразумљиве, исто тако, као што је и велики број италијанских ријечи, које су Приморци примили, незнан у другим српским крајевима.

483

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473^492)