Анали Правног факултета у Београду

Што се тиче онијех туђих ријечи, које су разумљиве цијелом народу, као: „ризик", ~капара“, „интерес", а нема корјенских удеснијих ријечи, које би им одговарале; мени се чини, да се оне могу слободно примити, по што су већ постале, као и чисто словенске, народна имаовина. Пада у очи, што су наведене ријечи тако исто примљене и у оне главније јевропске језике, који нијесу романскога поријекла. б) Ријечи се, као што се зна, не само позајмљују из туђега језика, него се често и преводе; или се по обрасцу туђих ријечи стварају нове у народном језику. Народ, који доста лако позајмљује у сусједнога народа саму ријеч, ријетко прегиње на пријевод ријечи; или на њезино по туђем угледу стварање. А књижевници и правници, који не прегињу узимати саме туђе ријечи, радо их преводе; или стварају нове по туђим обрасцима. Њима се чини, ако је туђа мисао, или ријеч, само обучена у одијело народнога језика, то, да је тијем самијем већ постала народна. Међу тијем ништа није противније циљу, да закон буде разумљив народу, колико та радња правника. И то је са свијем појмљиво. Технички се термини једнога народа исто, као и остале ријечи и изрази његовог живог језика, стварају под утицајем: историјских живаља; догађаја; економских прилика; вјеровања; предања; у кратко: под утицајем цијелога његовог историјскога живота, који је обично у многом и главном различан од историјскога живота онога народа, којему се намјењују ти по туђем угледању производи. Јасно је, дакле, да таки производи не могу народу бити приступачни. Ријеч, н. п. ~д осјељост" , која је у изводу за Далмацију из поменуте „Terminologie" састављена из ријечи ~Ersitzung“; или ријеч ~разсвој“ или ~разсвојба“ које су створене на основу ријечи „expropriation 11 ; нијесу народу разумљивије од онијех туђих ријечи, које су им служиле за образац. Пријеводи таки бивају кад кад смијешни, особито кад се преводилац превари о произласку ријечи, на коју се угледа; или не схвати њезино право значење. Тако је н. пр„ од ријечи „laudemium“ начињено „хваљевина"; мислећи, да та ријеч долази од „Iаиdare“. Ријеч „тврдка “ начињена је по ријечи ~firma“, која је узета непосредно за латинску; а она се управо начинила давно и давно италијанска, и добила је у томе језику своје садашње специјално значење. Исто тако и они, који називају у нас високу школу ~свеучилиште“ а у Пољака ~vszechnica“ показују, да нијесу схватили право значење ријечи ~universitas“ ни у класичној ни у средњевјечној латинштини.

484

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)