Анали Правног факултета у Београду

111. ГРУПА Стварање термина, више или мање, самостално Кад писци и преводиоци закона не налазе више у народном језику грађе за термине, а не могу да је нађу у туђим изворима: тада они, сами, више или мање самостално стварају термине, који су им потребни. To може бити за њих најлакши начин за изналазак термина; али за нас с погледом на нашу главну намјеру, да су закони свакому приступачни, тај је начин, без сваке сумње најтежи. Та тешкоћа долази поглавито отуда, што, као што се зна, сваки народ гледа на неки појав, ствар и одношај са своје особите тачке посматрања према томе, које је од својстава тога појава у почетку учинило на њ најјачи утисак; a то бива различно у различитијех народа. Зна се, судећн по језику, да се у неких народа радња, н. п., читања, оснива на појму сабирања (leger, lesen, brati). Међу тијем су други, састављајући ту ријеч, више мислили о бројању (читати и т.д.). Појам о ономе, што је неко научио, шта му драго, тако, да то може лако наустице поновити, у једнијех народа изражава се ријечима: знати на изуст\ у других знати са спољапгње стране ~auswendig“; у неких знати на памет (a mente, a memoria); a још y неких знати срцем (par cocur). По томе, не треба се чудити, кад се говори, да је потребно особити дар, способност, и спрема за самостално стварање термина, којима се може бити потпуно задовољно; a то је пророчански дар. И, заиста, може ли шта трудније бити, него погодити, која је управо страна појава произвела највећи утисак на један народ. С тога сам од самога почетка бно мишљења, да се ни тада, кад нам је већ немогућно служити се начинима проналажења термина, који су споменути у двије прве групе, никако не смијемо, у таком самосталном стварању, уздати у своја субјективна апстрактна суђења; него, да се треба ипак наслањати на нешто, што је сталније и стварније. а) У течају своје кодификаторске радње ја сам мислио, да је један између најпоузданијпх наслона у стварању новијех термина, разговор о томе с човјеком из народа, који може бити израз народнога ума. Мени се чинило, да he за то бити довољно, кад се изнесу пред такога човјека битна својства те стварн, или одношаја, увести га у разговор, и привољети, да он сам да име томе одношају; или барем неке основе за тај назив. A priori, рекло би се, да нншта од тога нема простије. Али у практици тај ми начнн није пошао за руком: и тијем путем нијесам добио ни један термин. Међу тијем овај факат може да се објасни и случајнијем приликама. Али, кад сам изнио пред такога човјека називе, које сам сам створио, тада је он исказивао: разумије ли их, и у колико их разумије; и могу ли, или не могу ући у народнн језик. Савјетујућн

486

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)