Анали Правног факултета у Београду

ce c ученијем филолозима o појединијем терминима, ја сам имао једнако пред очима и мишљења тијех људи из народа. б) У језику свакога народа има ријечи, које се савршено прнродно употребљавају у неком кругу појмова; али, које се на основу аналогије својства могу пренијети и у други круг појмова. Тако оне имају метафорски значај. Тај пријелаз може се потврдити и у самом народном језику, гдје налазимо таки исти појав и за правне изразе. И саме су ријечи „право“, „ правшш“, „ кривииа", „ лукав“\ у почетку јамачно, биле само срећне метафоре. Свакако, ти пријеноси не треба да буду натегнути и неприродни. Њихова наличност ваља да је очигледна. У томе треба имати стално пред очима онај начин, којим се и сам народни језик служи у најличнијем примјерима. Само с таким погодбама може бити така радња стварања термина од користи. в) Разликовање (диференцијација) појединих појмова, као што се зна, бива: раширивањем, или суживањем значења појединијех ријечи. Ипак се тај начин изналаска термина допушта само у најређим случајима, и треба се служити њима с изванредном опрезношћу. Народ се одвећ мучно одвикава од облика и значења поједшшјех ријечи, које је већ усвојио: и у опште може се казати, да лакттте усваја са свијем нову ријеч, него што мијења стару, ма у чему. Има пак случајева, да кодификатор сматра за мање зло увеличати, или смањити појам неким ријечима, него ли уводнти нову ријеч. Ми налазимо наличнијех примјера у свијем јевропским законицима. Тако, н. п. значење ријечи „ залог", (gage, pfand) сужено је тијем, што се у законима употребљава искључно у смислу залога покретног имања. Неугодно је само, што та овдје ријеч у неким законицома задржава уједно и своје опште значење, употребљавајући: „gage, pfand“ и т. д. за означење свијех врста у опште залога: за „pignus rerum mobilium“; за „antichresis 11 ; и за: „hypotheca 11 . - У српском језику то је конкретно питање барем упроштено тијем, што имају два облика за тај појам; и то ~залог“ мушког, „залоГа “ женског рода; те, кад се не би нашло, што боље, могло би се узети: први пут у једном смислу; други у другом. У јевропским законицима налази се, премда ређе, и раширен појам неких ријечи. Навешћу примјер: у живом народном језику главнијех јевропских народа ријечи: „ дуг“ , ~дужник“ употребљавају се готово изузетно, да се означи оно, што услијед зајма ваља да буде враћено, и онај, ко треба да то врати. Значење тијех ријечи понекад и сам народ раширује, да би означио, какав драго новчани

487

Валтазар Богишић - Техничкн термини у законодавству (стр. 473^-92)