Анали Правног факултета у Београду

дуг; али, готово, никад не раширује толико, да би њоме означио обвезу извршити неко дјело у нашу корист; или нам допуштити, да нешто учинимо у своју корист, што би нам иначе могао забранити. Како се без тога појма никако не може да буде у ономе дијелу законика, гдје се говори о обвезама у опште, настаје питање; шта је боље, или тражити нову ријеч за тај пшри појам? или рашприти појам народне ријечи ~д уг“, која већ стоји? У случају, о којем је ријеч, ја се склањам пошљедњем. Измсђу осталога и за то, што и у самом народном језику, као што смо видјели, има зачетака тога раширења. И нијесам ја сам који тако мислим. У Циришком законику, који је саставио мој учитељ, покојни професор Блунчли, находимо већ и сами натпис дијела о обвезама да га означио са: „Schulden und Forderungen“, мјесто туђе за Нијемце ријечи: ~obligationen“, која се налази у самим њемачким и законицима и учебницима права. Ја наводим тај законик управо за то јер је он, готово, једини у Јевропи, у којем се опажа озбиљна тежња да буде народу појмљив. Из наведенијех примјера види се, да раширивање или суживање значења појединијех ријечи није могућно апсолутно одбацити; а употребљавати их или не употребљавати, зависи од околности појединијех прилика. г) Већ смо се изразили против пријевода туђих термина и угледања на њих. Али тијем још није речено, да се у неким случајевима не могу састављати термини по обрасцу наличнијем ријечи тога истога језика, на којему се закон пише. По што, јамачно, не може бити овдје ни ријечи о пријеводу, а такође ни угледању, онда се говори, тако рећи, само у умножавању броја ријечи некога круга појмова сроднијех. Јасно је, да је у тој изванредно тешкој радњи стварања таких ријечи потребно прозрети у саму битност одношаја међу значењем таке ријечи и онога, ради чега је потребан нови термин. To треба, да се ради у духу закона, по којима се стварају ријечи једнога језика. Тако, н. п., у њемачкој правној терминологији: ~usucapio“ римскога права не преводи се каквом ~gebrauchsnahme“, или каквијем другим наличнијем угледањем (nachbildung); него је ријеч за тај појам створена на основу друге њемачке ријечи: ~besitz“, с којом по смислу ~usucapio“ стоји у тијесној вези; и на тај је начин створена, по мојему мишљењу, врло удесно ријеч: ~ersitzung“. Већ смо навели ријеч: ~досјед“ бечке терминолошке комисије, која је очигледно створена путем најропскијега угледања на ријеч: ~ersitzung“; а никако no ономе темељитијем начину, по

488

Валтазар Богишић - Технички термини у законодавству (стр. 473А92)