Анали Правног факултета у Београду

којем је створсна та њемачка ријеч, коју тек, што наведосмо. Кад је већ потреба, да се угледамо, свакако се чини, да је овај други начпн угледања згоднији од првога. Навешћемо још један примјер. Старалисмо се, да rope докажемо, да ријеч: „ дужник" не може битн примљена ни у један законик у смислу „creditor", ма, да му је зиачење потпуно народно. Њу нијесу узели у законе: ни Нијемци; ни Чеси; ии Пољаци; ни Срби; нн Хрвати. Они су узели просто ропски пријевод ријечи: „creditor" (glaubiger, veritel Wiepzyciel, вјсровник. поверилац). Питање је у томе: може лп се проћн без тога вулгарнога пријевода, којега народ ие разумије, и замијенитн га обликом створенијем на основу ријечи, која би одговарала у народном језнку? - Ја барем мислим. да је то у српском језику могућно. У Вукову рјечнику налазимо чисто народнп глагол: „дужити“, а значење му исказао ријечју: „behaupten dass einer schulde", ~dico mihi deberi." По што сваки „creditor" „dieit sibi deberi"; to, no мојему мишљењу: није особито мучно створнти из глагола „ дужитш" са завршетком подеснијем „пошеп verbale", које би означавало: „creditor". Taj би облнк, кад би се објаснио згоднијем начином, могао имати изгледа, да he иостати свакому разумљив. д) Творци новијех, техничких, правнијех израза бивају обично тако 'искључиви, и њихова је очинска љубав тако велика, да игноришу сваки други израз, који би иколико могао сузити употребу израза, које су они створилн. To бива не само ради тога, што је свака љубав слијепа, те не види недостатке омиљенога приједмета, нсго и ради тога, што ти творци нијесу дубље проницали ни у природу права, ни у прнроду језика. Они мисле (премда би им искуство могло показати и нешто противно) по што је законодавна власт примила неку ријеч, па ма, каква она била, да та ријеч треба, да уђе у живот, и да постане народна, као и свака друга, Ја сам у томе обзиру невјериик, и то ми је тијем лакше, што сам у врло добру друштву. јер ту исту јерес исповиједају сви одабранији научници, који објективно мотре појаве народнога правног живота. Ја мислим, колико год био опрезан онај, који скроји ријеч према духу народнога језика, да ће му ријетко за руком поћи, да је скроји онако, као што би је народ створио; него да ће ипак ту бити највише његове субјективности. Ја већ, говорећи о снноиимима народнога језнка (група I. тач. в.), нађох, да се може изабраној ријечи додати и други њезин синоним, и то по разлозима, којн су тамо споменути.

489

Валтазар Богпшић - Технички термини у законодавству (стр. 473-492)