Анали Правног факултета у Београду

жеде, бшзше СИЗ становања. био дужан да отклонп ове иедостатке п шведе радове на поправцп хпдропзолацпје равног крова који прокишњава. На основу Закопа о стамбеипм односима, који је важпо у време настаика прокишњаваља, СИЗ стаиоваља је формиран као специјалпзовано предузеће са задатком да се бавп управљаљем п одржавањем стамбепог фонда зграда које су му у том цпљу п поверене. To се односпло п на ову зграду, па је тужени имао ту обавезу одржавања, тј. да о свом трошку пзврши поправке, пошто је п до тада сносио све трошкове пнвестпцпонбг одржавања стамбенпх зграда. Стога су неоснованп наводи ревизије туженог који се односе на застарелост ове обавезе, јер се тужплац туженоме обраћао и пре подношења тужбе п одговорна лица туженога су признавала постојање ове обавезе и обећавала њено пспуњавање, а ангажованп су и извођачп којп су почелп са пзвођењем радова, али, како су бшш послатп на другу локацију, овај посао нису довршпли. Поред тога, тужеиа је обавезна да тужпоцу врати и љегове пумпс за воду које су предвпђене пројектом и које су постојале док пх тужепа нпје без правног основа (1986. годпне) преселшш у суседну зграду број 42. Оне су пржпадале тужпоцу, тј. овој згради као целинп, па будућп да је тужепа пумпе узела без шсаквог правног оспова, то је дужиа и да пх вратп тужиоцу. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 3811/96, од 30. октобра 1996)

2 Соисшвеник непокрешностш која је прикључена на канализацију има право на накнаду уколико је go штете дошло због несолидне Градње канализаиије. Из образложења:* Пресудом Општннског суда у Бечеју П. бр. 644/89 од 5. октобра 1994. годпне, тужбени захтев тужнлаца усваја се у делости п обавезују се туженп да тужпоцпма солидарно исплате износ од 5.373,20. динара, на име накнаде штете са законском затезном каматом, рачупајући од дана подношења тужбе па до псплате, као и да надокнаде тужиоцима трошкове овог поступка у укупиом пзносу од 5.411,00 дннара са законском затезпом каматом, рачунајућн од дана пресуђења па до исплате, све у року од 15 дана под претњом прпнудног пзвршења. Пресудом Окружног суда у Новом Саду Гж. 233/96 од 5. септембра 1996. годпне, и то ставом 1, жалба тужених се дслпмнчно уважава и пресуда Општпнског суда у Бечеју П. 644/89 од 5. октобра 1994, у делу одлуке о каматп на главппцу, преиначује се тако што на досуђенп пзнос од 5.373,20 дднара законска камата почшве тећи од 10. августа 1994, а впшак захтева за камату од подношења тужбе до 9. августа 1994. се одбпја; док се другим ставом изреке у преосталом делу жалбе одбија и првостепепа пресуда у побпјаном усвајајућем делу потврђује.

* Тужиоци су Иван и Добрица Којић из Руме, а тужени су Фонд за стамбене услуге, грађевинско земљиште, путеве и комуналну изградњу Општине Бечеј као лравни следбеник СИЗ-а за комуналну изградњу Општине Бечеј и Јавно предузеће „Водоканал” из Бечеја.

495

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)