Анали Правног факултета у Београду

Протпв другостепене пресуде и то делом којпм је потврђена првостепена пресуда, туженн су благоврсмепо изјавшш ревизију због бптипх повреда одредаба иарничиог поступка п погрспше прпмене матерпјалпог права. Испптујући наведену другостепепу пресуду у побијаиом делу, у смислу члапа 386 ЗПП, Врховшг суд је нашао да је ревизпја туженпх псосиована. Осиовапо се у рсвизпјп тужешх пстиче да је због погрешне прпмене матерпјалног права чпљеинчно стање иепотпуно утврђепо. Нижестепенп судовп обавсзују тужене да тужиоцпма солндарно иакпаде штету до које је дошло пзливаљем фекалпја пз капалпзациопе мреже, налазећи да је првотужени обавезаи да то учпнп на осиову споразума закључепог пзмеђу правиог претходнпка првотуженог са пок. Маром Маровић, а да је друготужеипк у обавезп да штету тужноцпма накиадп пошто он одржава каиализацију, за чнје одржавање наплаћује услуге. Врховнп суд сматра да се овакав закључак нпжестепеппх судова о солпдарној одговорности тужеипх за пакнаду штете за сада не може са сигурпошћу прихватпти. Наиме, уколнко је тачап иавод тужбе да су тужпоцп право својппе на оштећепој иепокретности стеклл од сада пок. Маре Маровдћ по основу уговора о дожпвотном издржавању, оип нпсу унпверзалнп иравнп следбенпдп пок. Маре, па уговор закључен између пок. Маре п правног претходника првотужепог нема дејства и за тужиоце у смпслу члана 148 Закона о облпгацпонпм односпма. Обавезу друготуженог на накнаду штете нижестепенп судови заснпвајју па чпњеппцп да друготужеип одржава канализацпју из које је дошло до пзливања фекалпја па н штете, те да се за одржаваље те каналпзацпје наплаћују услуге. По нахођењу Врховног суда, друготужеии би бпо одговора?! за иакиаду ове штете само уколпко је до пзлпвања из каналпзацпје п штете дошло због пропуста у одржавању каналпзацпје. Одредбом члана 631 Закона о облигацноним односима, између осталог, прогшсаио је да се под ~грађевином“ подразумева п каналпзацпја, док је одредбом члана 644, став 1, 2 п 3 истог закона прогшсано у чему се састоји одговорност извођача и пројектанта за солпдност грађевине, ставом четвртпм истог члапа да су извођач п пројектант одговорнп према одредбама претходпих ставова не само наручиоцу, него п сваком другом стпцаоцу грађевпне. Тужиодима, као пмаоцлма прпкључка па каналпзадијп, прппада право на иакнаду штете сходно наведеном проппсу уколпко је до штете дошло од несолпдие градње каиалпзацпје. Најзад, одредбом члана 207 Закона о облпгацпоппм односима проппсано је да наручилац п пзвођач радова на непокретности солидарно одговарају трећем лицу за штету која му настане у везп са извођењем тпх радова. Стога ће првостепепп суд у поновном поступку поуздано утврдити ко су иаручплац, пзвођач радова и пројектант каналпзацпје пз које је пзлпвањем настала спорна штета, да лн је до штете дошло због недостатака у пзрадп грађевпне, педостатака у плаиу (пројекту), плп иак због недостатака у одржавању каиалпзације. као и у каквој је улозп бпо правнп лретходнпк првотужепог при градњи цсте, те he првостеиенп суд, пошто расправи сва иаведеиа спорпа пптања п утврдп чшвенично стање, поново одлучпти о тужбеном захтеву. (Решење Врховног суда Србије Pee. бр. 1377/97, од 13. маја 1997)

496

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)