Анали Правног факултета у Београду

СОЛИДАРНА ОДГОВОРНОСТ ИЗВОЂАЧА И НАРУЧИОЦА 3 Извођач а подизвођач радова на изградњи гасовода, надзорни орган и инвеститор солидарно су одговорни за штету трећем лииу (члан 207 ЗОО), које је, у мрачној улиии, запело о земљу набашну на бетонски стазу преко које је ископан канал и чеоним делом главе ударило у ивииу бетона, те задобило тешку телесну повреду. Рlз образложења: У поступку пред првостепенпм судом утврђеио је да се тужилац 16. маја 1991. годпне око 22 часа кретао бетонском пешачком стазом кроз „Шпицер“ башту у Беочнну, у правцу „Старог дворца"; да је тада био потпуни мрак јер уличне светиљке нпсу раднле; да је том прпликом запео о земљу набацаиу на бетопску стазу преко које је пскопап канал шпрпне 50 центиметара и дубннс око 80 центиметара; да је ударио чеоним делом главе о ивпду бетона; да су у тој баштп извођени радови на пзградњп гасовода које је ппвестирао четвртотуженик; да је друготуженик био извођач радова а првотужени подизвођач; да су па месту прелаза преко тог канала постојале две даске ~хптафне“, ширшге око 10 центиметара, једна до друге, без држача, и жуте траке; и да је са леве п десне стране бпло наслага ископане земље. У поступку је даље утврђено: да Је тужплац накоп пада пренет на хпруршко одељење Института за хпрургпју, где је констатовано да је дошло до потреса мозга, нагњечења раздерне pane у пределу чела п десне обрве, носног крплца, носне преграде и горње усне, вишеструких прелома костију чела са помаком коштаннх уломака и оштећења чеоне шупљине односно чеоних спнуса; да је пзвршен хируршкп захват; да је након осам дана отпуштен пз болнице на кућиу негу. Одговарајућпм вештачењем у поступку утврђено је да се радило о тешким телесшш повредама које остављају трајно умањење жпвотне активности од 20%; да је код тужиоца дошло до повлачења обрве десног ока, снижења очног отвора због делнмичног спуштања капка тог ока; да се те промене на оку виде на раздаљинп од 5 до 6 метара, због чега је код тужиоца наступила наруженост тежег степена; да је тужилац приликом повређивања н током лечења трпео физпчке болове н страх разлнчптог пнтензитета и трајања, од пајјачег до најслабијег, и да је тужилац у моменту задобијања повреде био млад човек (рођен је 1966). Међу парпичнпм странкама није спорна чињенида да су првотуженик н друготуженжк извођач и подизвођач радова, да је трећетуженик падзорни орган, а четворотуженик инвеститор, и да је до пада тужиоца дошло зато што тужепиди пнсу обезбедилн каиал ископап преко пешачке стазе, нити су прелаз преко канала на одговарајући начин обележили постављањем жуте траке и држача, шга чак и светлосшш снгиалом упозорили на опасност, због недостатка улпчног светла. Полазећи од тако утврђеног чињеничног стаља, које се према члану 385, став 3 ЗПП ревизијом не може побијати, ннжестепешх судови су п, по становишту Врховног суда, основано закључшш, да је тужени ДГВП „16. октобар“ из Беочина као подизвођач, у смислу одредаба члана 207 Закона о облигациопим односима, солидарно одговоран са осталим туженнцима за штету коју је тужплац због тог узрока претрпео, па су правилно прнменили материјално право када су тужбени захтеви тужиоца усвојшш и одлучили као у изреци првостепене пресуде. (Пресуда Врховног суда Србије Pee. бр. 1632/97, од 2. јула 1997)

497

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)