Анали Правног факултета у Београду

Мисли Маркса и Енгелса, као и других представника Прве, Друге и Треће интернационале, нашле су своје присталице у тадашњој Србији и нису остале без утицаја на питање борбе за ослобођење и уједињење целокупног српског народа, који је живео у то време у две царевине, аустријској и турској, и у две српске државе, Србији и Црној Гори. У том погледу посебно су значајна схватања Светозара Марковића и Димитрија Туцовића. 18 Светозар Марковић је, под значајним утицајем Марксових ставова, сматрао да начело народности треба скопчати с општечовечанским напредним појмовима. Треба проповедати народу ослобођење од сваке тпраније. 19 Према Марковнћевом мишљењу, „ослобођење једног народа од тираније другог народа само је један колут у ланцу других слобода 11 . 20 Сходно таквом приступу националном начелу, тј. начелу народности, С. Марковић је логички извео закључак да је ово начело споредно у односу на друга начела и установе које се предлажу народу у име остварења националног начела. Отуд, Марковић he похвалити ставове Српске народне странке у Аустрији која се за српску народност бори у име слободоумних начела. Кад то не би био случај, мисли Марковић, зар не би било једноставније ставити на своју заставу „српско јединство под круном Франца Јосифа, императора аустрнјског“. Ако то народњаци нису учинили, то је последица њиховог уверења да he се њихова начела пре остварити у „оделитој српској држави но у аустроугарској монархији". Стога, у праву је Слободан Јо вановић када указује да у овом смислу ваља тумачити једну крајње ~необичну“ изреку Светозара Марковића да је њему свеједно xohe ли у Србији владати Обреновић или Фрања Јосиф. Јер, Светозару Марковићу је главно да српска држава буде уређена по извесним политичким начелима. Ако то нпје случај, ако је то уређење супротно социјалистичким и самоуправним начелима које сам предлаже, Марковићу је свеједно да ли ће српска држава у националном погледу бити самостална или не. 22 Критикујућн начело народности када се корпсти за остварење неслободоумних циљева, било у унутрашњој било у спољашњој политицп, С. Марковнћ ннје био противник српског уједињења. Он је само сматрао, и о томе 1872. године писао у свом делу Србија

18 Светозар Марковић, поред др Живојина Жујовића, био је први српскп социјалиста. Но, Српска социјалдемократска партија је основана знатно после смрти Светозара Марковића, тек 1903. године, а Димитрије Туцовић је био њен секретар.

19 С. Јовановић, Свешозар Марковић, Полиишчке и иравне расираве , књ. 2, Београд, 1990, стр. 118-119.

20 С. Марковић, Раденик, 1871, бр, 27; С. Јовановић, шаи. дело , стр. 119.

21 С. Марковић, Раденик, 1872, бр. 20.

22 С. Јовановић, ииш. дело , стр. 119.

336

Будимир Кошутић, Идеја револуције и држава народа српског (стр. 325-345)