Анали Правног факултета у Београду

што је Новаковићева и Пашићева Србија прихватила и развила начела једнакости, слободе и парламентарне демократије, чији су темељи постављени у Америчкој и Француској револуцији. 14

11l Нису само идеје настале уочи и током француске грађанске револуције утицале на појаву и карактер државе српског народа. Напротив, далекосежан утицај оствариле су и идеје о неминовности социјалистичке револуције, посебно успешан исход Октобарске револуције, настанак и нестанак Совјетског Савеза, тог чеда марксистичко-лењинистичког револуционарног учења. Још у својим раним радовима Маркс и Енгелс су указивали да је историја сваког досадашњег друштва историја класних борби, с тим да је „постојање класа повезано само с одређеним историјским фазама производње; да класна борба води неминовно диктатури пролетаријата; да та дпктатура чини само прелаз ка укидању свих класа и ка бескласном друштву". 15 Отуд је Маркс указивао да је могућност немачке еманципације, као и еманципације уопште ~у формирању једне класе везане радикалним ланцима, класе грађанског друштва која није класа грађанског друштва, сталежа који је распад свих сталежа, сфере која поседује универзални карактер својим универзалним патњама и која не тражи никакво посебно право, јер јој није учињена никаква посебна неправда, него неправда уопште, која се не може позивати на историјско, него само на човечанско право, која се не налази у једностраној супротности према последицама немачког државног уређења, него у свестраној супротности према претпоставкама тог уређења... Ово распадање друштва у облику посебног сталежа јесте пролетаријат.“ 16 Пролетаријат, пак, као најнижи слој тадашњег капиталистичког друштва, према Марксовом и Енгелсовом мишљењу, „не може да се подигне, не може да се усправи, а да се не баци у ваздух цела надградња слојева који сачињавају званично друштво“. 17

14 Ј. Цвијић је указао да је српска интелигенција мисли о слободама и правима човека преузела из Француске, инспирисана фактима француске историје, нарочито Великом револуцијом. А за Н. Пашића, „демократија је била не само темељно политичко опредељење него и моћна полуга којом he се убрзати остварење националннх идеала, уједињење Срба у једну државу", Д. Т. Батаковић, Србија на Западу. О франиуским утшшјима на политички развој модерне Србије, „Сусрет или сукоб цивилизација на Балкану", Историјски институт САНУ Београд - Православна реч Нови САД, 1998, стр. 307-326.

15 К, Маркс - Ф. Енгелс, Изабрана дела, књ. друга, Београд, 1949, стр. 442-443.

16 К. Маркс, „Прилог критици Хегелове филозофије права“, Рани радови, Загреб, 1967, стр. 104.

17 К. Маркс - Ф. Енгелс, Манифесш Комунисшинке иаришје, Изабрана дела, књ. прва, Београд, 1949, стр. 25.

335

Будпмнр Кошутић, Идеја револуције и држава народа српског (стр. 325-345)