Анали Правног факултета у Београду

Било је више разлога што је Илија Гарашанин сматрао да је природно да се Србнја наслони на Француску и Енглеску. Најпре, у времену у коме је Гарашанин писао свој програм спољне политнке Србије ни Француска ни Енглеска нису имале територијалне претензнје на Балкану, а Аустрија и Русија јесу. Затим, Гарашанину се чннно посебно прихватљивим став Француске, утврђен још 1833, да Балкан, у случају пропасти Турског царства, треба да припадне балканским народима. Најзад, не једном, Гарашаннн је испољавао своје симпатије за неке од основннх принципа на којима је почивала организација француске државе и друштва, а посебно за вредности слободе и једнакости људи. Јер, у Француској, као ни у Србији тога времена, није постојала кметска везаност за земљу, односно ннје постојао феудалнн поредак. Гарашанинов пројекат спољне политике Србије био је хваљен, али и веома критикован. Наравно, поред органнзоване критике од стране Аустрнје, и поред тога што је Гарашанин у свом Начертанију изоставио помнњање Срба у тадашњој Аустрији, на сличним познцијама, али из других побуда, нашли су се и поједини српски соцнјалисти односно комунисти. Гарашанину је замерено да није прихватио југословенску политнку Фрање Заха, да је Начертанијем поставио основе великосрпске политике, да је јужнословенској идеји илираца свесно супротставио идеју Душановог царства и да је спољнополитичку активност Кнежевнне Србије ограничио на територије под Турцима. На неоснованост ових критика упућује брижљнва анализа околности у којима је тај програм настао, неопходност да се узму у обзир тада владајући односи између великих европских сила, као и стварне могућности Србије да помогне ослобођењу и уједињењу Срба настањених у тадашњој Турској и Аустрији, као и ослобсфењу Јужних Словена уопште. 12 Нема сумње да је далеко ближи нстинн Стојан Новаковпћ када указује да је кнез Мнхаило средином XIX века мислио како треба ослободити хришћанске народе и како би то могао да изврши савезом хришћанских балканских држава. На томе је кнез Михаило радио са својим славним државником Илијом Гарашанином. „Онда није било могуће то, што су они мислили, али данас, 50 година касније, ево наједанпут као чаробним штапићем, излази она њихова велика мисао.“ 13 Могућност остварења идеје о ослобођењу хришћанских народа од Турске, о којој говори Стојан Новаковпћ. и значајна улога Србије у том ослобођењу постојала је у то време н због тога

12 О неоснованости тих примедаба упућених Гарашаниновом Начертанију потпуније у расправи Василија Крестића „Гарашанин н Хрвати“, у књизи 16 Одељења историјских наука САНУ, Илија Гарашанин (1812-1874), Београд, 1991, стр. 273-292.

13 Ове речи изговорно је Стојан Новаковић у Народној скупштини Краљевине Србије 1912. годнне, по склапању Балканског савеза, десетак дана пре почетка Првог балканског рата. Упореди: Михаило Војводић, op. cit, стр. 10.

334

Будимир Кошутић. Идеја револуције и држава народа српског (стр. 325-345)