Анали Правног факултета у Београду

првотужеип као наручплац радова бно са пзвођачем солпдарно одговорап за штету коју бп треће лпце у вези са овим пропустшча претрпело. Међутим, за закључпвање о одговорностп првотужсног за сада нису утврђепе све чпњенице које су од зпачаја. Нанме, судови су пропустилп да утврде да лп су уз одговарајућу пажњу возачп иазиачепих возила могли да пзбегиу саобраћајну незгоду, пако су пмалп слободаи улаз па раскрсипцу. Оба возпла су наплазпла на раскрсницу, а с обзиром на њеиу прегледпост, ваљало бп утврдитп да ли су се креталп прилагођепом брзпиом за услове пута; затим, на којој удаљеносш су возачп могли уочптп паилазак другог возпла п да лп су моглп да предузму одговарајућу радњу како би незгоду пзбегли. Наведено утврђење је од зиачаја ради оцене да ли постоје услови за прпмену чл. 192 ЗОО, о подељепој одговорности. Судовп утврђују да је у овој незгоди оштећен путннчкп аутомобпл тужпоца и да се радп о тоталној штетп. Кад настане тотално оштећење возпла, впсипа штете утврђује се на основу вредностп моторлог возпла у време утврђења штете, умањена за вредност остатка оштећеног возила, при чему ту вредпост представља цеиа иовог вознла умаљепа за пзнос амортлзацпје п вредност остатка, Впспиу штете судовп ппсу утврдплп на нзложенп начин, мада је у записннку о оштећењу возпла од 9. VIII 1988. године, у којп је првостепени суд извршио увпд, наведено да је вредиост остатка возпла 25%. Нпје расправљено нп да лп је до момента штетпог догађаја предметно возило амортпзовапо у неком процекту п ако јесте, колпка је виспна амортпзације, a то је било могуће утврднтп саслушањем вештака. Радп правилне примене материјалног права, ваљало је ово спорио гштање на поуздан начпн расправитн и на тај пропуст се у ревизпјп основано указује, Из овпх разлога, у складу са одредбом пз чл. 395, став 2 ЗПП, одлучено је као у пзреци. У наставку поступка првостепенп суд ће пзвођењем доказа утврдити потребпо чшвенично стање, па he поново одлучнти о пеоснованости тужбеног захтева п односу на првотуженог (Решење Врховног суда Србије Pee. бр. 5530/96, од 26. фебруара 1997)

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ ОД ОПАСНЕ СТВАРИ ИЛИ ОПАСНЕ ДЕЛАТНОСТИ 5 Предузеће које обавља опасну делатност одговара за штету коју радник претрпи од опасне ствари и у случају када је оно држалаи, док је друго лиие сопственик опасне ствари. Из образложења: Пресудом Општинског суда у Бору П. број 343/94 од 27. VI 1996. годпне, делимично је усвојен тужбени захтев тужиље и тужеиик је обавезаи да јој на име накнаде нематеријалне штете коју трпи услед душевиих болова због смрти сдна, нсплати нзнос од 50,000,00 дипара са законском затезном каматом.

499

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)