Анали Правног факултета у Београду

рачунајући од 27. VI 1996. па до нсплате; док је за већи износ од досуђеног (тражен је пзпос од 100.000,00 дппара) тужбели захтев тужпље одбпјеп као иеосиован. Истом пресудом тужеиик је обавезан да тужиљп па име накпаде трошкова паршхчног иоступка платп износ од 963,00 динара. Решавајући о жалби тужени,,.' изјављеној иротнв те пресуде, Окружпи суд у Зајечару пресудом Гж. 1792/96 од 27. IX 1996. годипс, одбпо је жалбу као иеосновапу ц потврдпо првостепену пресуду у делу I става изреке којп се односп на усвајајући део тужбеног захтева, као и у погледу одлуке о трогаковпма парпичиог поступка. Против те пресуде Окруженог суда у Зајечару туженшс је благовремено пзјавпо ревизпју због битиих повреда одредаба паринчног поступка и погрешне прпмене матернјалпог права. Тужпља је дала одговор на ревизпју. Испнтујући побијану пресуду у смислу члаиа 386 ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизпја инје основана. У проведеиом поступку нема битпе повреде одредаба парнпчног поступка пз члана 354, став 2, тачка 10 ЗПП. на коју ревнзијскн суд пази no службеној дужностп, а нп другпх повреда из члаиа 354, став 1, тачка 1 п 2 ЗПП, због којпх се шшче ревизија може изјавитп. Разлозп ревизпје о погрепшој примени матерпјалног права нпсу основани. У поступку пред првостепешш судом утврђено је да је спн тужиље, Бугариновпћ Жељан нз Бора, погинуо на дап 25. 111 1993. године; да је до uecpehe дошло на тај начин што је радећи па демонтажп старе електропнсталације на краиској стазп у погону рафинације, на ужем делу те стазе, прпгљечен велпким краном уз носећп стуб u да је од задобијеипх повреда одмах умро. У поступку је даље утврђено да је правноснажном пресудом Општпнског суда у Бору К. број 363/94 од 23. децембра 1994. годпне, радник туженог Владпмир Страпновпћ пз Крпвеља оглашеп крпвпм п кажњеи. што је крптпчиом прплпком као брпгадпр групе електромонтера. у којој је радпо п покојнп Жељан, отпочео радове на демоитажп дотрајалпх каблова на кранској стазп а да о томе нпје обавестпо руководпоца погона топионпце, задуженог за ремоит, нпти бпло које друго одговорно лице, радп обуставе рада мостиог крана носпвостп 12,5 топа којп је бпо у погону п чпји је део пригњечио уз носећп стуб на суженом делу стазе сада пок. Жељапа. Даље је утврђено да је сада пок. Жељан својом непажњом прешао на ужп, необезбеђенп део кранске стазе, на којем је, као на опасном месту забрањено задржавање, да је таквим својнм поступањем делимпчио п сам допрпнео да до тог песрећног случаја п смртпе последице дође, п да је његов допрппос у настанку штете једнак доприносу тужеиог, одиосно његовог окривљеног радпика. Вештачењем у постуику такође је утврђеио да је тужпља због смртп сина Жељапа претрпела душевне болове јаког интензитета п дугог трајања п да ће болове средњег питензитета трпети до краја живота. Полазећп од тако утврђеног чињенпчипог стаља, које се према члану 385, став 3 ЗПП ревпзпјом не може побпјатп, нпжестепенп судови су, и по стаповишту Врховног суда, основано закључилп да тужпља као родитељ, у смислу члана 201. став 1 ЗОО, пма право на тражепу накнаду, да је туженик, у смпслу одредаба члана 173 и 174 пстог закопа, одговорап за штету коју тужпља трпи у обиму од 50% и да је дужан да псту накнади, па су правплно прпмеиплп материјално право када су тужбени захтев тужпље, за досуђенп нзнос, усвојилп н одлучили као у пзреди првостепене пресуде.

500

Судске одлуке - Грађанско право (стр, 493-549)