Анали Правног факултета у Београду

Разлоге које су за својс одлуке дали окружни п општписки суд, у свему као правилне, потпуне ц осповане, ирихвата п овај суд. Неосноваи је и за другачију одлуку о тужбеном захтсву без утицаја, навод ревпзпје који се одпосп па околпост да је до смртп Жељана дошло дејством опасие стварн која ппје у власнпштву туженог всћ топионице и рафпиацпје бакра деоннчког друштва у саставу РТБ Бор, јер је тужеппк био њен држалац, што је несумљива чпњеница, д вршнлац опасне делатиостп, a што је у смпслу одредаба члана 174 ЗОО довољаи оспов за његову грађанскуправиу одговорност. Тим пре, јер туженик ипједшм поузданим доказом у току поступка није уверпо суд да су се у конкретном случају стекле околиостп које бп га, у смислу члапа 177 300, ослободиле од одговорности за штету, чијем наступању је допрпнео љегов радпик који је поменутом правноспажпоим пресудом К. 363/93 окрпвљен п осуђен. Истпцаље тужепика у ревпзпји да је накнада по основу претрпљених душевпнх болова превисоко одмерена, Врховнн суд је оценио и налазп да је неосноваио, јер накнада завпси од интепзитета и временског трајања душевипх болова и треба да предсгавља правпчну сатисфакцнју за сва трпљења којнма је тужиља пзложена, како су то правнлно закључили п нижестепени судови. Осталп наводп ревпзпје у суштшш се своде на побпјање другостепене пресуде због непотпуно п погрешио утврђеног чнњеничног стања, а како се према члану 385, сгав 3 ЗПП, ревпзија због тога не може изјавпти, то их овај суд ннје нп узпмао у нредмет посебне оцене, нитн нх је образлагао. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 525/97, од 3. јуна 1997)

ОПАСНА ДЕЛАТНОСТ 6 Без обзира на чињенииу да сама основна делатност туженоГ не представља опасну делатност, у конкретном случају ради се о организаиији проиеса рада коју је устројило тужено предузеће, а која се састоји у обавези запослених у трафикама туженог да дневни пазар односе кућама, па је на такав начин створена објективна могућност са реалном вероватноћом да ови запослени радншш моГу бити изложени нападима у ииљу отимања пазара који собом носе. Из образложења: Према чпњеннчном утврђељу, тужнља је запослена у туженој компанпјп као продавачнца новипа у трафицп у Новом Београду. Дана 5. XII 1991. године, тужнља се по завршетку радиог времена са целокупним дпевннм пазаром удаљавала од радног места и том приликом била нападнута од Н.Н. пападача. Непознати нападач је у покушају да јој одузме дневнн пазар, тужиљу претукао и нанео јој телесне поврсде пз којпх је и проистекла штета чпју надокнаду тужиља тражп. Тужиља је пријавила ово кривично дело, о чему постоји потврда СУП-а Београд КУ бр. 46405/91 од 9. I 1992. године. У поступку је утврђепо да је у туженој компапијп рад у трафикама бпо организовап тако да запослени на крају радиог времена дневии пазар одпосе кући и предају га тек сутрадан благајиику који колима долазп по иазар. Такође је утврђепо да је месец дана после овог догађаја измењеп иачин предаје пазара

501

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)