Анали Правног факултета у Београду

тако што су трафике добпле металне касе. У проведеном поступку вештачељем је утврђено да је тужиља претрпела лаке телесне повреде ллца, ока п грудп, због чега је лечена двадесет пет (25) дана. као и да је претрпела пснхичку реакцпју примарног страха јаког пнтеизитета. На оспову овако утврђеиог чнљеничног стаља, првостепени п другостепеии суд стали су на стаповиште да постојп основ одговорностн тужеие по основу одговориостн за штету од опаспе ствари плп опа Сне делатностн, и тужиљп су досудили нематеријалиу штету у наведешш изпоснма. Врховни суд Србије у Београду, међутим, стао је на супротно становиште, иалазећн да нпсу пспуњени условп пз одредбе члаиа 154 Закопа о облигациопим одпоспма, јер се у конкретној стварп ие радп о опасиој ствари п опасиој делатности, па нема услова за прпмену члана 173 и 177 наведепог закоиа. Наведено правно стаповнште Врховпог суда Србије није осповапо. Према чињенпчном утврђењу п правном становпшту судова, нпје спорио да је тужпља претриела повреду па раду у смпслу члапа 34. тачка 2 и члана 47, став 3 Закона о основипм правпма пз пензпјског н ипвалпдског оспгурања (Службени лист СФРЈ бр. 27/92), што јој даје право на накнаду штете под условима прогшсашм одредбом члаиа 85. сгав 1 Закона о радним односпма (Службени гласник Републике Србчје бр. 45/91 п 18/92) који упућује да he се радипку пакиадитп штета по општпм иачелима одговориостп за штету. Међутпм, иеосповаио ревпзијски суд налази да нпсу пспуњеии услови за прпмсиу чл. 154, тачка 2 Закона о облпгацпоппм односнма којпм је проплсано да се за штету од стварп пли делатностп од којпх потиче повећана опасност штете за околпну, одговара без обзпра на крпвпду, сматрајућп да се у конкретном случају не радп о опасној ствари п опасној делатности. Без обзира на чшвеннцу да сама осповна делатпост не представља опасну делатпост, у копкретном случају се радп о органпзацпјп продеса рада коју је устројцло тужеио предузеће. а које се састојп у обавези запослеппх у трафпкама туженог да дневни пазар односе кућама, па је на такав начин створена објектпвиа могућност са реалпом вероватноћом да овп запосленп радштцп могу бпти пзложепп нападима у цпљу отпмања пазара који собом носе. Дакле. тужено предузеће је оргаппзовало рад тако што је створен повећанц ризик за изазивање штете, па се пз тог разлога његова делатност може сматрати опаспом делатношћу, што пстовремено представља и каузалну везу пзмеђу штетпог догађаја п тужепог као одговорпог лида. (Пресуда Савезног суда Гзс. бр. 19/97, од 29. маја 1997)

ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈЕ ПАС 7 За штету коју проузрокује пас одГовара његов власник, без обзира на кривииу, јер пас представља опасну сплвар. Из образложења: Из утврђепог чиљеипчиог стања пропзлазп да је туженпков пас, почетком маја 1992. шшао тужшБу Зориду - ујео је за колеио ц стомак, те јој нанео телесне повреде. Тужпља је у то време бпла у петом месецу трудноће, па је због таквог стања доживела шок, пала у иесвест п претрпела пнтепзпван

502

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)