Анали Правног факултета у Београду

Полазећи од тако утврђеног чињеппчног сгања, нпжестелепп судови су закључили да је штета коју је тужплац због оштсћења свог аутомобпла претрпео произашла пз узрока за који су тужепа општшта п тужено предузеће кривп, јер у смислу уговора У. 139/91 од 14. XI 1991. годпне, imcy пзвршили потребпе радове и иредузели одговарајуће мере на одржавању локалног иута Л-410 Пригревица, пут Сомбор-Стапар, ипти су о стању на том путу односно коловозу и о њсговим карактерпстпкама обавестшш корисшзке тог пута, који је повсреп па упранљање туженој општшш. Стога су усвојилп тужбепи захтев тужпоца и туженике солпдарно обавезалп да му на име нактшде матернјалне штете исплате динарску протнввредност валутног пзпоса од 13.036 DM, у којој је висина штете утврђена са прнпадајућом законском каматом. Врховии суд, прп оцепи навода пзјављене ревизије, налазн да се ревпзијом тужеиика такво правно стаповиште нижестепених судова основано побија као пепоуздано и засиоваио па погрешпој примеии материјалног права. Наиме, ако је тачан налаз вештака Марчел Добапа, па којем је првостепеии суд засиовао свој правнп закључак - да је ударна рупа релативно малих дпмензпја, да је возач са просечшш возачкпм пскуством п психофпзичким стањем. на удаљености од око 50 метара, могао да је уочп и пзбегне, да ои као вештак нема сазпаљс да лп јс спорио возпло ударило у рупу илп је до слетања п превртања дошло услед обплажења ударие рупс и иесиалажења возача, сведока Марппс, пршшком те радње - сшда је код таквог стаља стварп сасвим нејасно п неразумљпво на основу којпх је то одлучних чињепица првосгепеип суд утврдио да је узрок штете искључпво у пропустнма туженпка н да у њеиом пастанку нема допрпноса и возача, сведока Марппе, а што за правилну прпмену чл. 192 ЗОО инје без значаја. Из налаза поменутог вештака Марчела п његове допуне пропзлази: да у конкретном случају нема трага кочења, којп пначе прп брзпни од око 70 km/h треба да износи отпрплпке 45,5 метара; да је пут бпо прав, од асвалта пшроког 6 метара; да је видљпвост бпла добра. Према томе, све ове околпостп нису без значаја за уочавање п избегаваље спорне ударне рупе, а следствепо ц евентуалпе штетне последцце. Оспм тога, пз исказа тужиоца саслушаног па расправп одржаној 21. V 1992, пропзлазп да је сведок Маршш ударну рупу на коловозу прнметпла пре штетног догађаја п да је прц том мислпла да нпје „опасна" све док се ннје прпближшш. To опет може упућнватп па закључак да се и нпје радило о изиенадној препреци на путу, него да је сведок Марпиа. услед своје пеиажње шш недостатка возачког пскуства (будући да је возачку дозволу добпла тек септембра 1991), пзгубила контролу пад аутом, па је због тога, како сама наводп, закачила десну бапкииу и потом је дошло п до превртаља возила. (Решење ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 1817/96, од 15. маја 1996)

ПОДЕЉЕНА ОДГОВОРНОСГ ЗА ШТЕТУ И ОДМЕРАВАЊЕ НАКНАДЕ 14 За штету на аутомобШу који је налеШео на шахт са поклопцем издигнутпм изнад нивоа коловоза јавноГ пута, одговорно је предузеће за одржавање путева, јер је било дужно да издигнутш шахт обележи одговара-

508

Судске одлуке - Грађанско право (сгр. 493-549)