Анали Правног факултета у Београду

Из образложења: И Врховип суд налази да су штжестенеии судови правплно примепплп матерпјалпо право из одредбе члана 192 Закона о облпгацпопим одиоспма. Опи су утврдпли да се овде радп о подељеној одговорпости странака, јер су обе парпнчпе страпке, тужплац Божпдар u тужепп, подједпако допринелп пастапку штетног догађаја за тужпоца. Напме, путем вештачеља је утврђено да је тужилац Божидар, дапа 29. 11l 1993. годиие, радећц у трећој смепп, приликом чпшћења транспортне траке задобио тешку телесну повреду у виду нстргиућа целе леве руке заједно са лопатнцом. У трепутку кад је покушао да левом руком пзвучс песак п једиу велику круппцу, транспортна трака се изпенадпо покреиула. До повреде тужпода Божпдара дошло је због иедостатка потезне сајле за блокирање и заустављање, као п због недостатка звучне и светлоснс спгнализације и иедостатка коордшгацпје рада којпм руководп пословођа. Међутпм, п сам тужилац је допринео штетном догађају јер је заглављепи матернјал покушао да извуче риком уместо предвнђенпм алатом (лопатпцом). Према томе, п Врховии суд налазн да је транспортна трака несумњпво била неисправна, и да је утврђен мшшмалип степен одговорностп тужеппка од 50%. Стога су пеоспованп наводи ревнзије о иаводној искључивој одговорпостп тужиода Божпдара за насталу штету. И сама виспна пематерпјалне штете која је тужиоцу Божпдару досуђеиа па пме претрпљетшх фпзпчкпх и душевнпх болова, затпм претрпљепог страха, као п тешког степена наружеиостп, а тужпљама Љубици ц Дуцшцн па има накнаде за њпхове претрпљене душевпе болове због тешког пнвалпдитета тужиоца - правилно је досуђена п по становишту Врховног суда. С обзиром на крптеријуме из члапа 200 Закопа о облпгацпонпм односима, досуђпваљем мањнх износа од овпх досуђенпх, ие бп бнла постпгнута сврха накнаде - сатпсфакцнја за тужпоце. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 532/97, од 10. октобра 1997)

СОЛИДАРНА ОДГОВОРНОСТ ЗА ШТЕТУ 16 Градски друштвени фонд за Грађевинско земљииапе и предузеће за путеве солидарно су одГоворни за штету на моторном возилу, настшлу услед кретања возила оштећеном улииом Града која није део маГистралних и рШионалних путева. Из образложења; По оцени Врховпог суда, у проведепом поступку је пзведешш доказпма несумњпво утврђено постојање основа одговорностп друготуженог фоида за накнаду штете коју је тужплац трпео. Ова одговорност пронзлазц нз одредаба Закона о путевпма ( Службени Гласник СРС број 45 од 30. IX 1989) којп је важпо у време настанка штетног догађаја (1. XI 1989). Из одредбе члана 53 овог закона пропзлази да Фонд за путеве поверава одговарајућим предузећпма пројектовање, изградњу п реконструкцпју путева и путних објеката. као п друге радове на путевпма, а одредбом члана 46, став 4 нстог закоиа пршшсано је да се поверавање да редовно одржавање и заштиту локалнпх п некатего-

510

Судеке одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)