Анали Правног факултета у Београду

службеиој дужиости, а иа постојање других повреда пз члаиа 385, став 1, тачка 1 п 2 ЗПП, због којих се ппаче ревизија може ггзјавити, тужилац у ревнзији п не указује. Разлози ревпзијс о погрсшпој примени матсријалног права ппсу основанп, У поступку пред првостепенпм судом утврђепо је да је друготуженпк дана 27. X 1992. годшге, поступајући као службено лице - милиционер резервиста - ианео тужиоцу лаку телесну повреду; да је због тога лравноснажном пресудом Петог општниског суда у Београду К. број 852/93 од 7. VI 1994. годппе оглашеп кривнм; и да му је пресудом Окружног суда у Београду Кж. 2312/95 од 10. IV 1996. године, због тога изречена казпа затвора у трајању од пет месецп. Вештачењем у поступку је даље утврђеиб да је тужилац због задобнјене повреде трпео физичке болове лаког пнтензитета у трајању од око два часа, да су тп боловп након хируршке интервенднје и указане медшџшске помоћи ослабнлп у ннтензнтету п траисформисали се у болове средњег степена у трајању од око трп дана, п да је болове слабпјег ннтепзптета трпео и касштје у трајаљу од око 2-3 недеље. У моменту задобијања повреда тужилац је, према налазу вештака, трпео примарни страх високог интензитета у трајаљу од 10-15 мипута; потом је и даље трпео страх слабијег иитензжтета због бојазип у везп са исходом лечења п евептуалпнм компликацијама које ппак нпсу пастугшле; са напредовањем лечења тај страх је потпуно нестао. У поступку је такође утврђено да су код тужиода због задобијене повреде остале и ожпљне промене, впдљпве само при пошељу редуковане одеће, односно да се радп о наружењу слабијег степепа ц да због тога тужилац, будући релатнвно млад човек. трпи душевне болове. Полазећп од тако утврђеиог чшвенпчног стања, које се према члану 385 став 3 ЗПП ревизпјом не може побпјати, општпнски суд је, и по становпшту Врховног суда, впсину тражепе накнаде превпсоко одмерио, па је окружнп суд правилно поступпо када је - у складу са одредбама члана 200 Закона о облигационим односима и узимајућп у обзир све околности конкретног случаја, а нарочпто јачину и трајање болова и страха којц оправдавају остварење права на накнаду - првостеиену пресуду преиначио и, на основу овлашћења пз члана 223 ЗПП, виспну накиаде у досуђеном износу одмерио. Разлоге које је за своју одлуку окружни суд дао, у свему као правилне, потпуне и ошоване прнхвата и овај суд, Исшцаље тужпоца у ревизији да је другостепени суд тражену накнаду по сваком виду претрпљене штете пренпско одмерио п да при том није узео у обзпр околпост која се односи на дужину чекања тужиоца за одређивање новчане сатисфакцнје, Врховни суд је оцеиио и палази да је иеосиовано, јер накиада нематернјалне штете треба да буде сразмерна интензитету и временском трајању физичких и душевних болова и страха, а такође и у оквиру објективнпх друштвених прилика у којима се досуђује. Остале иаводе ревизије Врховии суд је нмао у виду, али није узимао у ирсдмст посебне оцене кити их је образлагао пошто се у суштини своде иа побијање другостепене пресуде због непотпупо и погрешно утврђеног чиљеничног стања и погрешне оцене изведених доказа, а нз тог разлога се, према члаиу 385, став 3 ЗПП, ревизија не може изјавитн. (Пресуда Врховног суда Србије Pee. бр. 2912/97, од 3. јуна 1997)

517

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)