Анали Правног факултета у Београду

У оквпру доказаног поступка спроведеио је вештачење путем лекара хирурга п пеуропспхпјатра. Утврђено је да је тужплац задобио тешке телесне повреде: прелом деспе бутие кости у горњој трећшш, прелом обе кости леве потколеппдс (који су оперативно решеип), прелом обе кости деспе подлактпце (којп је решен коректившш методама), као н потрес мозга. Лечење је вршеио у дужем времеиском перподу, а повреде су оставпле трајне последице. Код тужпоца иостојп наружепост средњег сгепеиа која се огледа у срашћиваљу иод углом десие бутпе кости у горљој трећпни, у скраћењу ноге, што се пе може у потпуности корпговатп ортсшедскпм помагалом, а дошло је п до дегеиератпвнпх промеиа зглоба кука псте поге. To све узрокује отежано кретање п шспање тужиоца. При супчању и купању, уочљивп су ожпљци. Код тужиоца је постојао страх од смрти п страх од пнвалидитета - ои је био јаког интензптета седам дана, а средљег иптснзитета још 30 дапа; нпје оставно органскс последцце. Полазећп од пзложеног, п од чшвеппце да је тужплац рођен 1967. годшге, да је у момепту задобијаља тешких тслссинх повреда пмао 19 годпна, те пмајући у виду услове пз члапа 200 Закоиа о облигацпопим односима ирвостепенн суд је досудпо повчану пакпаду иематерпјалле штете у правпчном износу, адскватпо претрпљепој штети. а у цпљу да се исплатом ове накнаде тужпоцу као оштећеном омогући задовољење које бар у извесној мери може да му компензира губитак псматеријалног добра. Истовремено, виспном досуђеиих пзноса нпје омогућена комерцпјализација личних добара оштећеног. Због изложеиог, Врховни суд је жалбу туженог у односу на нематеријалну штету одбио као неосновану и потврдио пресуду првостепеиог суда у овом делу. Међутнм, жалбом се основано указује да, у смислу члана 189, став 3 Закопа о облпгацпонпм односима, прп оценп впспне измакле добитп, односно корпсти, мора бптп узет у обзир добитак којп би се основано могао очекивати према редовпом току стварц шш према посебшм околностима чије је оствареље спречено штетниковом радљом или пропуштањем. У тренутку задобпјања тешких телесних повреда, тужилац је, према наводпма жалбе, био машннскп техничар без запослења, на одслужењу војног рока, а после лечења и рехабилптације иаставио је да студира као ванредни студент вшпе машипске школе. Ови наводи жалбе моглп бп имати утицаја на решење спорног односа везапог за накнаду материјалпе штете, па he се у паставку поступка утврдпти да ли су у коикретном случају били испуњеии условн из члаиа 189, став 3 Закоиа о облпгациошш одиосима за досуђпвање накнаде матерпјалне штете. To значн, да ли је због штетног догађаја тужилац претрпео штету, односпо да лп му је измакла корист која би се осиовано могла очекивати према редовном току стварп, да до штетиог догађаја није дошло, Због изложеног, Врховип суд је у односу на матерпјалиу штету укииуо првостепену пресуду п предмет вратио првостепеном суду на поновио суђење. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Гж. 46/97, од 2. јула 1997)

25 Висину новчане накнаде за неимовинску штету, у смислу одредбе члана 200, став 2 Закона о облигаиионим односима , суд утврђује оиеном

519

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)