Анали Правног факултета у Београду

Iшје Шреба ga води рачуна о интензитету напада на повређено добро, начину и средству којим је то учињено, средини у којој оштећена живи, њеиој укупној личностш и понашању, последиидма које су услед тога настале, као и о протеку времеиа од када је повреда ушњена. Из образложења: Према чиљеничпом утврђењу, на коме се засиивају наведене пресуде, тужиља је рођеиа 1959. године у Волгограду п држављаика је Руспје са станом у Волгограду. Завршпла је архитектонскп факултет, разведепа је, раније ннје осуђивана, и мајка је двоје малолетпе децс. Тужиља је бнла у прнтвору од 8. јула 1991. до 28. фебруара 1992. годпне (7 месецп п 20 даиа), и то у време док су јој деца нмала једно 11, а друго 6 годииа. Правиоснажном одлуком Окружиог суда у Новом Саду К. бр. 193/91 од 28. II 1992. године, тужнља је ослобођена оптужбе да је пзвршпла кривично дело тешке крађе из чл. 166, ст. 3, у везп са ставом 2 КЗ Републике Србије. У поступку је такође утврђено да је тужпља два пута у притвору ступала у штрајк глађу, због дугог трајања судског посгупка п немогућпостн да у затвору удовољп својим хигијенскнм потребама. У време трајања прптвора тужиља је два пута лечена у болиици КП дома у Београду. На основу паведених чпњенпца, првосгепени п другостепенп суд нашли су да тужпљп прппада накнада за претрпљене душевне болове због неоснованог лпшења слободе - у пзносу од 40.000 дгшара; док је ревизијскп суд нашао да та иовчапа сатисфакцпја треба да износи 70.000 дипара. У захтеву за заштпту законптостн, савезии државни тужплац пе оспорава основ одговорностп тужене за пакнаду нематеријалне штете, алп иалази да у сппснма не постоје докази који би оправдалн виспну пакнаде коју је ревнзпјски суд у овом случају досудно. Впсппу новчаие пакпаде за неимовписку штету, у смпслу одредбе члана 200, сгав 2 Закона о облигациошш односпма, суд утврђујс оценом зпачаја повређеног добра и цпља накпаде, пазећи при том да се накнадом не погодује тежњама које нису спојпве са њеном прнродом и друштвеиом сврхом. Код утврђпвања крптерпјума који утичу на висину ове накнаде, суд полазп од начела правичностн, прпмереностп п солпдарности. Истпиа, суд је овлашћеп да о допрпиосу и пастанку штетпих последпца самостално одлучује у складу са одредбом члана 223 Закона о парпичном поступку, Међутим, слобода суда у одлучивању приликом утврђнвања виспне новчапе накнаде нематеријалне штете нпје апсолутна. Суд је лри том ипак везан основшш принцшшма који се тичу одмеравања штете уопште, при чему посебно треба да има у впду да је ова накиада у ствари материјалпа сатисфакцпја оштећеног, која се даје у циљу ублажаваља штетнпх последпца. Дакле, впспна накнаде треба да се креће у границама иретрпљених повреда, како бп се њоме остварио цпљ радп кога је устаповљена п спречило њено претварање у неосиовано обогаћеше оштећеног. У конкретпом случају, ова пакпада прпиада оштећеиој за душевие боловс које трпи због повреде права слободе, достојаиства, угледа и частн. Међутнм, с обзнром на значај повређеног добра, као и на последиде повређнвања, суд прилпком одлучиваља о оваквом захтеву п прп одмераваљу впснне иовчане сатисфакцнје, треба да води рачуна о интензитету папада па повређено добро, иачину и средству којпм је то учнњено, средини у којој

525

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)