Анали Правног факултета у Београду

3. Следећс пптање којс се у праксп појавило као спорпо своди се па то да ли једпом пидиесеи предлог за пзвршењем који је касппје повучеи, представља препреку за примену судскпх иенала. Ово пптање се поставило у вези са примеиом одрсдбе члапа 187, став 4, ирема којој ~право на судске пепале не прппада повсрпоцу од дана подиошења предлога за извршење“, пз чега би се евеитуално могло закључнти да једпом поднесеи предлог за пзвршеље, којц се касппје повуче, представЈва сметњу за могућносл’ прпмеие сз'дскпх пепала. одредби члапа 193, став 3 Закоиа о иарничном поступку, повучепа тужба сматра се као да није нп била поднесепа п може се поново поднетп. Према одредби члаиа 14 Закопа о пзвршиом поступку, у поступку пзвршеља п обезбеђења сходио се npnweißyjy одредбе Закопа о паргшчном пост)Дlк\'. Сходиом применом члапа 193, став 3 Закона о паршгшом поступку, произлазп: уколнко поверплац иовуче предлог за извршење, сматра се да предлог никада ппје ни био поднет, па зато дбверилац може, пре поднетог новог предлога за извршеље. тражптп доиошење решеп.а о судским пеналима, у смислу члапа 177 Закода о извршном поступку. (Закључак 6р. 4/1996 са Савешовања Грађанских одељења СавезиоГ суда, Врховног војног суда, врхбвних судова Републике Србије и Републике Црне Горе и ВишеГ привредног суда у Бео Граду, одржаноГ 24-26. септембра у Суботиии и 4. деиембра 1996. Године у Београду)

ЗАТЕЗНА К AM AT А И ПОТПУНА НАКНАДА ШТЕТЕ 30 Поверилац новчаног Потраживања које је услед инфлаиије изГубило на вредности, има право да од дужника у доињи, поред Главнице и затезне камате, захтева а разлику go потпуне накнаде штете. Та се штета обрачунава на основу разлике између висине стопе затезне камате и стопе раста иена иа мало, од тренутка доспећа go тренутка исплате новчане обавезе. Из образложења: Првосгепеном пресудом тужноцу је, поред новчаие накнаде неимовннске штете са затезном каматом, досуђеиа од пресуђења до псплате п иакнада штете у висипп разлике пзмеђу затезне камате п штете која се састојп у порасту дена па мало у односу на досуђени износ од 424.000.000 дпнара, због губитка вредности ове повчане масе пакон падања дужшжа у доцљу, тј. од пресуђења. Преиначујући првостепену пресуду, другостепепи суд сматра да бп тужнлац пмао право на накнаду у впсини помеиуте разлике између затезне камате п пораста цена на мало само у случају да туженп не платп досуђену накнаду штете у парцнопом року од 15 даиа, одређеном првостепепом пресудом, тј, од падања дужнпка у доцњу. Тужилац ревизијом основано указује да је другостепени суд погрешно применно материјалио право када је у овом делу одбпо тужбени захтев, занемарујући прц том да би у условима хиперинфладије досуђени пзнос бпо иотпуно обезвређеп.

527

Судоке одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)