Анали Правног факултета у Београду

Штета за време додње код новчаиог потражнвања пакнађује се преко затезне камате, према чл. 278, ст. 1 Закона о облпгадиошш одпоспма. Ако затезпа камата ннје довољпа да покрије штету коју повсрплац повчаног потраживаља трпп због доцње дужника, тада поверилад, према чл. 278, ст. 2 Закона о облнгадионим одпосима, има право на разлпку до потиуне накиаде штете. Ова штета за период додње дужипка пзрачуиава се па основу разлпке пзмеђу виспне стопе затезне камате и стопе раста цена на' мало од момента доспећа до момента плаћаља новчаие обавезе. Зато поверилац новчаног потражпвања које услед изложености иифлацији губи вредност, има право да од дужиика у доцњп, поред главнцце л затезне каматс, захтева и разлику до потпуне накпаде штете. С тпм у везп, дужпик пакпаде штете пада у додњу са псплатом накпаде штете момептом одрсђпвања њсие виаше, a то је дап допошења првостепене судске пресуде. Према томе, другостепехга суд погрешно палазп да тужени као дужнпк пакнаде штете пада у додшу са њеном псплатом, пе од нресуђења већ од истека парцнопог рока. Имајућп речеио у виду, првостепени суд је правилно поступпо када је тужиоцу, поред повчане пакнаде неимовппске штете са затезном каматом, досудио п накнаду штете у виспии предмстпе разлпке до потпуне иакиаде штете за пернод додље тужеиог, који се рачупа од пресуђења као дапа доспећа обавсзе пакиаде штете до гагаћахва досуђеде накпаде неимовинске штете од 424.000.000 динара. (Пресуда Врховног суда Србије Fee. бр. 3954/93, од 2. фебруара 1994)

УГОВОР О ПРОДАШ 31 Ако уговором о продаји иена није одређена, а ни уговор не садржџ довољно података помоћу којих 6и се она могла одредити, уговор нема правно дејство. Из образложења: Према чињеничном стању, тужнља је у својству примаода издржаваља, са тужешша у својству давалаца издржавања, закључпла уговор о доживотном издржавању, којп је оверен у ошдтииском суду 26. V 1987, годпне, али није оверен од страие судпје. Државина иепокретности пренета је одмах иа тужене, а тужиља је дала свој безусловпп прпстанак п за уппс права својине у земљшпним књигама на имеиа тужеиих. Тужени су се обавезали да тужнљи у нареднпх 15 годпна дају тачно одређеие намирндце (месо и поврће у одређеној колнчшш); а у случају смртп тужпље као примаоца издржавања, обавезе давалаца нздржавања престају. Тужени су за 1987. годпну пзвршплп испоруку једног дела иамприица, јер је део иамнрпица тужпља вратила уз образложење да су лошег квалитета, а од 1988. годиие тужени обавезу пе дзвршавају. Поред изложеног, утврђеио је да је наведени уговор, правноспажном пресудом општииског суда од 3. XII 1991. годпне, оглашен пнштавим. те да је утврђеио да се ради о симулованом правном иослу, а да је дисимулован правни посао у ствари уговор о купопродаји.

528

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)