Анали Правног факултета у Београду

Другостепени суд је препначио првостепену пресуду у одпосу на произвођача, закључујућд да у конкретнслм случају нема места одговорностп пронзвођача стварп са недостатком. Напме, другостепенп суд налазп да је у пнтању одговорност за матерпјалне недостатке стварп за које одговара само продавац, па је првостепену пресуду преиначпо тако што је тужбенп захтев у одпосу па произвођача одбпо, а у одпосу на продавца укпнуо, радн пстштлвања благовремеиости прпговора за уочене недостатке. Врховнп суд налази да нпје правилно становпште другостепеног суда да прсшзвођач у конкретном случају уопште нпје одговоран. Напме, Врховнп суд палазп да је преурањен закључак другостепеног суда да првотужени није нп у ком случају одговоран па је захтев према њему одбпо, зато што пропзвођач ие мора бнтп одговоран по одредбп члана 179 ЗОО (која лодразумева објектпвну одговорност), алп може бдтн одговоран по делпктној одговорностп (субјективној) по члану 154 300, ако је штета пропзашла услед његовпх пропуста. Када пропзвођач пропзводл робу за тржшпте, што подразумева да ступа у облпгадпоне односе, његова је одговорност појачана јер се мора понашатп са појачаном пажњом (пажња доброг домаћдна), према одредбп члана 18 300. Будућп да је његова одговорност појачана јер узгаја коке радп продаје на тржпшту, а бпло му је одраније познато да његова јата оболевају од марекове болестп, бпло је нужно утврдптн да ли првотужени не одговара по деликтпој одговорностп. Напме, пз сппса произлази да су коке набављене од произвођача 33 ~Риђпца“ угпнуле од марекове болестп. Према налазу вештака са ветерпнарског факултета, марекова болест је обољење жлвдне пзазвано вирусом п преносп се загађеним ваздухом п прашпном. До пнфекдпје долази у лрвпм дашша жпвота, да би касније то бпло веома ретко. Обпчно се клпничкп манпфестује у перноду проношења п максималне носивости (од 20. до 40. недеља). Морбпдптет п морталитет се крећу у шпрокпм гранпцама од 1 до 50% п завпсе од пнтензитета пнфекцпје јата. Мпшљење је ветерпнарског факултета да је до пнфекцпје дошло код одгајпвача живпне ДП ~Рпђпда“ пз Рпђпце, чпја стручна служба нпје морала ово обољење да реглструје јер у том добу нема дзраженпх спмптома. Угинуће жпвпне he трајатп док год буде пнфпцпранпх једпнкп. Првостепенп суд је саслушао п вештака Депалов Стевана, ветерпнара задосленог у Ветеринарском спецпјалпстичком пнстлтуту Сомбор, којп је пзјавдо да превентпву представља цепљење жпвдне, које се законскпм лроппспма предвпђа нелосредно након пзлегања, пре инкубације од 2 до 3 недеље ла до 9 месеци - то значп да п након цепљења жпвпна може да се заразп све до две недеље жпвота, док не стекне пмунптет. Даље је вештак навео да је до лојаве впруса дошло у окружењу где су пплпћп најдуже боравллд, a то је бпло код 33 ~Рдђпца“. Вештак је пзјавпо да је п пре овог конкретног случаја на фарми 33 ~Рпђдца“ било појаве ове болестп. На истој фарми бдло је појаве ове болестп п лосле овог конретног случаја. После оваквпх налаза вештака, те у сптуацпјп када ЗеЈМљораддпчка задруга ~Рпђлца“ пропзводи п продаје пдлпће као робу за тржпште, по становпшту Врховног суда Србпје, она је дужиа да предузпма све превентпвне мере здравствене п хпгијенске заштпте да до обољења не дође, поготову што се на фарми код првотуженог ово обољење п ранпје појављпвало п то је бпло првотуженом познато. Повећана одговорност лрвотуженог пропзлазп дз одредбе члана 18 300, а његова одговорност се ценп до одредби члана 158 300. Дакле, не може се лрвотужени ослободптп одговорности ако је до пнфекцпје дошло његовпм пропустима у предузпмању хпгпјепскпх п здравственпх мера, будућп да су његова јата већ радпје оболевала од ове болестп, а према мпшљењу

530

Судске одлуке - Грађанско право (стр, 493-549)