Анали Правног факултета у Београду

Врховдл суд налази да је другостепенп суд правплно применно материјално право кад је усвојпо жалбу тужених, препначпо пресуду првостепеног суда п одбио захтев тужпоца. Напме, у смпслу чл. 454, ст. I ЗОО, уговором о продајп обавезује се продавац да пренесе на купда право на продату ствар и да му је у ту сврху' преда, а купац се обавезује да платп цену и преузме ствар. С друте стране (у смислу чл. 34, ст. 1 Закона о основшш својлнскоправним однослма) на основу правног посла, право својине на покретну ствар стпче се предајом те стварп у државину стицаоца. С обзиром на пзложено, п на одредбу члана 70 наведног закона. узима се да се државнна стпче успостављањем фактичке властп на стварп. Међутлм, стицање државпне не мора увек бпти праћено предз г зпмањем апрехензионпх радњи од стране стпцаоца. Напротпв, државина се може пренети и на фшставан начин, сагласношћу воља уговоршгх страна. Сем тога, у смислу чл. 34, ст. 6 пстог закона, предаја покретне ствари сматра се извршеном и када из коикретнпх околности пропзлазп да је извршепа предаја стварн. У овом случају, тужплад је као купац тек неколпко дана после закључења уговора о куповшш п продајп предузео вучу сена. Но, то не значи да он сено ннје прпмио још у моменту закључења уговора, нако се странке о томе нлсу лзрнчито сагласиле. Али, странке су се сагласпле да тужилац сено може одвући кад год хоће, и без њпховог присуства, и о томе су обавестпле чувара фабрпке у чијем круту се сено налазило. Како је тужплац у сваком моменту од закључења уговора о продаји могао предузети радњу вуче сена, а с обзпром на утврђене конкретне околностп случаја, несумњпво се намеће закључак да је он ствар лреузео већ у момепту закључења уговора. Пошто су, према томе, туженп предалп сено тужлоцу у момелгу закључења уговора, на тужпоца је, у смпслу члана 456, став 1 ЗОО, прешао ризик случајне пропастп плл олггећења стварп, па тужплац, н ло схватању Врховног суда, неосновано тражп да му туженп предају сено плп плате дротлввредност. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Pee. 3437/94, од 10. августа 1994)

ЗАЈАМ У ДЕВИЗАМА 34 С обзиром на изузетно високу инфлаиију, нема месша прпмени члана 395 300, који прописује да се динарска противвредност девизног дуга има одредити према тренутку њеГовог настшнка. Начело равноправностш empanel у облиГационом односу, начело савесности ч поштења, и начело једнаке вредносиш узајамних давања изискују да се динарска противвредност девизне обавезе утврђује према тренутку њеног испуњења. Из образложења: Према члњенлчном стању утврђеном у поступку, у пролеће 1992. годпне туженп је од тужнље позајмио 2.000 аустрнјских пшлинга, са обавезом да јој овај пзнос вратп до почетка јула месеца псте године. Међутпм, он своју обавезу није лзврпшо н поред тога што је више пута од тужпље опоменут.

532

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)