Анали Правног факултета у Београду

Полазећи од утврђеног чињенпчиог стања, нижестепени судови су правилно усвојплп тужбенп захтев, дајућп разлоге које прпхвата п овај суд, па не стојп навод у ревпзијп о погрешној прпмени матерпјалног права. Напме, у сптуацпјп када је туженп позајмио одређени пзнос девиза од тужпље, он је у обавези да овај пзнос, према постпгнутом договору и врати. Ревпзпјом се неосиовано указ}'је да је туженог требало обавезатн да вратп дпнарскп изпос дуга према звапичном курсу Народне банке Југославије којп важп на дан пресуђења. Према Закону о привредшш мерама u изменама u допунама Закона о девпзном пословању, којп се прнмењује од 1. јануара 1990. годпне, забрањена је само куповпна п продаја девиза ван јединственог југословенског тржшпта, као п плаћање и наплаћнвање у злату или страној валути. Такође, из одредбе члана 40 Закона о НБЈ, једниственом монетарном пословању народних баиака Републике п народних банака аутономнпх покрајпна, пропзлазп да се забрана односи на пзвршења новчане обавезе у страној валути. Према томе, псплата дпнарске протпввредностп обавезе утврђење у страној валутн у правном послу нпје забрањена, јер нпје протпвна одредбама наведених савезнлх закона, који проппсују само забрану плаћања и наплаћивања у девизама, као и куповину п продају девиза ван једпнственог југословенског тржшпта. Зато, при псплатп динарске протпввредности обавезе уговорене у девпзама. нема места применп члана 395 Закона о облпгационпм односпма којп прописује обавезу псплате дднарске протпввредности девиза према моменту настанка обавезе, већ се дпнарска протпввредност девизне обавезе пма одредпти према моменту исплате. С обзпром на присутну изузетно впсоку иифлацију у спорном перподу, само на описанп начин долазп до афирмације основнпх начела облпгационог права, а пре свега начела равноправности учесника у облпгацпошш односпма (члан 11 ЗОО), начела савесности и поштења (члан 12 ЗОО) и начела једнаке вредности давања (члан 15 ЗОО). (Пресуда ВрховноГ суда Србије Рев.бр. 1683/94, од 1. јуна 1994)

ЗАТЕЗНА КАМАТА 35 Уговорена затезна камата од 5% дневно, за случај доиње у исплати појединих рата бескаматног зајма, може имати карактер накнаде штете коју поверилаи трпи због Губитка вредности новиа у условима инфлаиије, Губитка камате на штедњу под најповољнијим условима, или каквог другог Губитка. Из образложења: Према утврђеном чињеничном стању, тужилац п првотужени су на дан 8. IV 1991. годпне закључпли уговор о зајму број 5725. Тим уговором се тужплац обавезао да туженом да бескаматни зајам у новцу у пзносу од 10.000 дпнара, уз обавезу туженог да тај износ вратп тужиоцу у 36 једнаких месечних рата по 278 динара. Као обезбеђење за овај зајам тужени је тужиоцу предао нндоспрану менжцу на тужену Рашко Јованку, која је ову даље ипдосирала на туженог Тихомира Јовића. Уговором је предвиђено овлашћење тужиоца да захтева одједном повраћај пеотплаћепог дела зајма ако туженн Спмпћ не

533

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)