Анали Правног факултета у Београду

Из образложења: У првостепепом поступку је утврђено да је 14. августа 1990. годпне, син тужнлаца сада покојнп Иван Млакар, рођеи 1970. године, нађеп усмрћен на железнпчким шшшма у Новој Градпшци, и то у раскомаданом стању, па пошто нпје бпло трагова од других специфпчних начина повређивања, утврђено је да је пастрадао од шпнског возпла. Такође је утврђено да је бпо путник у возу од Руме до Пуле. Првостепенп суд је, на основу утврђеиог члњсничног стања, закључпо да је за штету тужиоцнма одговоран туженп. Према овако утврђепом чпњеничпом стању, правплно је примењено матерпјалпо лраво када је захтев тужплаца усвојен у досуђеном пзносу. Оваква одлука је у складу са одредбом члана 16, став 1 Закона о уговорпма о превозу у железннчком саобраћају, према којој тужени одговара за смрт путнпка у току љеговог путоваља возом, уколико смрт наступи услед удеса шга незгоде у току превоза, плп док је лутнлк улазио у кола плн излазио из њнх, а смрт нпје наступила од трећег лпца нпти је сунлдциа. Пошто је на основу железнпчке карте покојпог Ивана утврђено да је он био путник у возу, као и то да пема трагова од другпх могућиости усмрћивања оснм под точковима воза, онда је првостепени суд, у оквиру својпх овлашћења из члана 8 ЗПП, могао узетн као логпчан закључак да је Иван погинуо приликом уласка у воз пли пзласка из воза, тако да се на његов случај прпмењује одредба члана 16 наведеног закона. Због тога нпсу основани ревизпјски наводи туженог којп се односе на прпмену наведене законске одредбе. На законитост побпјане пресуде нема значаја то што је поред туженог солидарно одговорна и железнлца из Хрватске, јер су тужиоцп као оштећели, прнликом подношења тужбе пмалп право пзбора да туже нли оба превозпичка предузећа пли само једног од љих. (Пресуда Врховног суда Србије Рев.бр. 56/97, од 7. октобра 1997)

УГОВОР О ПРЕВОЗУ - ОДГОВОРНОСТ ПРЕВОЗИОЦА 39 ОдговорносШ превозиош за штету коју претрпи путишк услед експлозије бомбе коју је у току вожње активирао друГи путник у аутобусу, треба ценити према одговарајућим одредбама Закона о уговорњна о превозу у друмском саобраћају. Из образложења: Пресудом Огштшског суда у Врњачкој Бањи П. бр. 677/94 од 22. 11l 1995. године, и то одлуком под тачком 1. изреке, обавезан је тужени ДП ~Аутопревоз“ из Врљачке Бање да тужнљи на име иакпаде штете платп следеће износе: за претрпљени страх 30.000 дииара, за претрпљеие физпчке болове 15.000 дпнара, за трошкове лечења 1.000 динара, иа име умањења жпвотне актпвностп 45.000 дилара, што укушш нзпоси 91.000 динара, п законску затезпу камату иа тај износ од 22. 111 1995, па до коначне исплате. Одлуком под тачком 2. изреке исте пресуде, обавезан је тужени ДП ~Аутопревоз“ Врњачка Бања да тужиљи на име трошкова парничпог поступка илатп 730 дпнара. Одлуком лод тачком 3. изреке исте пресуде одбијен је цео захтев

537

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)