Анали Правног факултета у Београду

Тужена у ревпзпјп пеосиовапо оспорава своју паснвну легптимаднју позпвајући се с тпм у везп на чпњепицу да су средства девизне штедње грађана депоновапа код Народие банке Југославије - јер ова околпост, као и одиос тужепс п Народне банке Југославпје не ослобађају тужеиу од њеннх преузетнх уговорппх обавеза према тужиљн. Тужена у ревпзпјп оспорава п прпмсну паведеиог закона, указујућп да је матерпја девпзне штедње уређена Законом о девизном пословању, као посебшш савезним проппсом. Међутим, одредбе овог закона не пскључују и не огранпчавају право девпзног штедише на подпзање депоновагшх девизннх средстава, па се у тпм питањпма прпмењује одредба општег закона - Закоиа о облпгациоипм односпма - према којима је банка дужпа да депоиенту исплати, односно вратп депоновапа средства. (Пресуда Врховног суда Србије Pee. 6р. 3765/94, од 27. септембра 1994)

45 За међусобне односе страна које су закључиле уговор о новчаном депозиту меродаван је искључиво тај уговор и одговарајући прописи 300, који имају императиван карактер. Одредбе уГовора о новчаном депозиту не могу се мењати вољом једне стране уговорнице, нитш актом носиош монетарне властш. Из образложења; Према члњеннчком стању утврђеном у поступку, тужиља је код тужене банке отворпла девпзну штедну књнжицу, односно закључпла уговор о девизном депозпту у износима стране валуте пз пзреке пресуде првостепеног суда, с тпм што се радпло о штедњп по виђељу. Тужена одбија да пзврши исплату депонованпх средстава. Полазећи од утврђеног чињенпчног стања, нпжестепенп судовп су правплно усвојили тужбени захтев п тужепу обавезалп да пзвршп нсплату депонованих средстава, дајућп разлоге које у целинн прпхвата и Врховнп суд, па не стоје наводи ревпзије о погрешној прнменп матерпјалног права. Напме. према члапу 1035 Закона о облпгацпошш односпма, п према уговору о иовчаном депознту, банка стпче право да располаже депонованпм новцем, али п обавезу да га врати према условима предвиђеним у уговору, односно штедној књпжпци која уговор замењује. У копкретном случају у пптању је штедни улог по виђењу, па је према члану 1038, у вези са чланом 1046 пстог закона тужена бпла у обавези да у сваком моменту на захтев тужнље пзвршп псплату целог салда илп једпог његовог дела. Ревизпјом тужене пеосновано се указује на подзаконска акта у погледу ограничења нсплате девпзпих штедннх улога грађанима. Парпичне странке су закључиле уговор о новчаном депознту као дозвољен правип посао, регулисан Законом о облигацпоним односпма као пмперативним прописом. Одредбе оваквог уговора не могу се мељати изјавом једие страие, па нп актом носиоца монетарне власти. Због тога, подзаконска акта не могу утпдати на другачије решење спориог односа. (Пресуда ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 5950/94, од 21. деиембра 1994)

543

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)