Анали Правног факултета у Београду

УГОВОР О ОРТАКЛУКУ 47 Уговор о Грађанскоправном ортаклуку није формалан уговор, односно, за његово закључење и пуноважност није потребна писмена форма. Уговори облигаиионоГ права не подлежу никаквој форми, осим ако законом није друкчије одређено. Из образложеља: Насупрот изнетом правном становшхггу нижих судова, Врховни суд сматра да уговор о грађанскоправном ортаклуку није формалан уговор одпосио да за његово закључење н пуноважност није потребна писмена форма. Уговори облигационог права не подлежу никаквој форми, осим ако законом нпје друкчпје одређено (члан 67, став 1 ЗОО). Према томе, пзмеђу парничтшх странака, а с обзиром на утврђено чињенпчно стаље у току првостепепог поступка, закључен је уговор о ортаклуку у везп са заједничким вођењем угостптељске радње. Зато, уколпко је у раду угоститељске радње дошло до губитка, онда се и тај губнтак дели на све ортаке, сразмерно ортачкдм улозпма сваког од њих. (Одлука ВрховноГ суда Србије Pee. бр. 241/97, од 28. маја 1994)

УГОВОР О ЗАЈЕДНИЧКОМ УЛАГАЊУ РАДИ КУПОВИНЕ АУТОМОБНЛА 48 Лиие које је, са већим бројем других лица, закључило уговор о заједничком улагању ради куповине одређеног типа аутомобила за сваког сауговорника, али очекивани аутомобил не добије, има право да захтева повраћај својих уложених средстава од сау Говорника који су аутомобиле заједничким новием купили. Повраћај подразумева исплату сразмерног дела цене купљених аутомобила на дан исиуњења обавезе. Из образложења; У поступку је утврђено да су парничне страике закључиле уговор о заједничком улагању ради куповине аутомобила марке „југо-корал 55“, за сваког уговорника, а овај правни посао реализован је прибављањем укупно 21 возила. Осталим уговорнидима, па и тужиљи, која је била 26. по реду, возило није кугавено, али су се они међусобно сагласшш да услед измењених прилика због поскупљења возила и инфлацпје, за себе не купују возила и да једни другима даље не уплаћују рате. Међутим, између сауговорншса није дошло до споразума о регулпсању међусобпих односа у погледу даље обавезе према сауговорницима за које возила нису купљена. Због тога, тужиља није ништа остварпла од тужеиих као уговорника који су возила добили и на тај начпн од тужиље примили 1/30 од вредноси возила у време куповине. Нижестепега! судови су правилно закључили да су тужени у обавези да тужиљи исплате еквивалентну противвредност једне месечне рате од 1/30 вредности возила по цеш на дан пзвршења обавезе. За овакав закључак дати су потпуни и јаспи разлози, које прихвата и овај суд.

545

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)