Анали Правног факултета у Београду

Наиме, тужиља је као улагач извршнла своју уговорну обавезу према туженпма, тако да су онп куповином добилп возпла. што је и била сврха уговора. Са друге стране, туженп као улагачи нпсу пзвршили своју утоворну обавезу према тужиљи. Пошто је овде реч о двостраиом уговору, то су по иачелу једнаке вредности узајамних давања из члана 15 Закона о облигационим одношма, тужени дужни да тужиљп псплате протпввредност онога што су од тужиље примили, дакле ону корпст коју су тужпљшшм давањем остварнлп, јер би се у противном неосновано обогатшш. Зато, на ову обавезу туженнх нема утпдаја околност што су тужиља п остали уговорници којп нпсу добили возило престали са уплатама, на шта се тужепп у ревизијп неосновано позивају. Ово стога што је тужиља пзвршеним уплатама испунила своју уговорну обавезу према туженима који су добшш возила п тиме стекла право да добпје одговарајућу протпввредност од тужспих, без обзпра на прекид уплата у односу на уговорнике којп нису добплп возила. Прц таквом стању ствари, тужени се у ревпзијама неосновано позпвају на могућност тужиље да тражи раскпд плп пзмену уговора због промењенпх околности услед поскупљеља возпла и пнфлацпје којп су отежавали пспуњење, у смислу члана 133 Закона о облпгацпошш односнма, а не п на једностранп прекпд са уплатама рата као што је учпњено. И у том сдучају тужиља бп као уговорнпк који није добио возпло а вршио је уплате, пмала право да јој тужени врате оно што је дала. (Пресуда Врховног суда Србије Рев.бр. 1195/94, од 30. марта 1994)

поклон 49 Уговор којим је физичко лиие поклонило непокретност држави под притиском (државних органа) ништав је и не производи правна дејства. Из образложења: Пресудом Општпнског суда у Новом Саду П. 1526/97, од 12. фебруара 1998. годнне, после усвајања тужбеног захтева, утврђује се да је ншптава пзјава дата од стране Макснма Санковпћа бпв. из Новог Сада у загшсницима код Народног одбора другог рејона у Новом Саду, 9. п 17. марта 1949. године, о поклону парцела број 4414/4, њива у површшш од 405 кв.хв., парц. бр. 4880/9 у површшш од једног к.ј. н парцела број 7487/2 у поврпшнп од 3 к.ј. п 10 кв.хв., све у КО Новп Сад, на основу које је Градскп народнн одбор у Новом Саду, својим решењем бр. 9719/49 од 6. V 1949. године, ову земљу унео у ошптенародну нмовпиу. Истом пресудом обавезан је тужени да тужноду накнадп парнпчне трошкове у досуђеној впспни. Пресудом Окружног суда у Новом Саду Гж. 1614/98, од 3. јуна 1998. годпне, одбија се жалба туженог п првостепена пресуда се потврђује. Протпв другостепеие пресуде туженп је благовремено пзјавио ревпзију, због бптне повреде одредаба парнпчног постуика п због погрешне примене матерпјалног права. Исгштујућп побијану пресуду у смислу члана 386 ЗПП, Врховнн суд је нашао да ревпзпја није основана.

546

Судске одлуке - Грађанско право (стр. 493-549)