Анали Правног факултета у Београду

Предмет овог спора је пзмеђу осталог и тужбепп захтев тужиода Бојовпћ Милорада да му тужеиа преда кључсве од купатила, кухпње са нпгаом, шпајза, подрума, таванскпх просторпја и шупе у дворишту. У проведеиом постушсу утврђено је да је правноснажтшм решењем Општпнског суда у Чачку О. бр. 140/89 за паследнпке иа делокупној имовинп пок. Впћептнја а тпме и на 1/2 пдеалној куће у Лупњачи са 1/4 пдеалном права коршпћеља плаца кп. бр. 5947/9 оглашеи његов син тужилац Мплорад Бојовпћ. Утврђепо је и то да јс тужена ЈБубдца Бојовпћ у пскључивој државшга купатила, кухиње са иишом, шпајза, подрума, таванскпх просторија, као и шупе у дворишту. С обзпром на предље утврђеио чпљепично стање према коме тужплац Мплорад Бојовнћ има право сусвојине спорпнх стамбених просторија у кућн која се налази у Лупњачп, па како је тужепа у искључивој државинп истих, правилпо је прпмењепо материјално право када је тужбени захтев тужиоца усвојен U тужена обавезапа да му преда кључеве од истих. Наиме, у смислу члапа 14 Закона о основнпм својнпско-правпим одно сима сувласиик нма право да сувласиичку ствар држп п да се њоме користп заједпо са осталпм сувласппцпма, сразмерпо свом делу, пе повређујући права осталпх сувласндка. Значп, без споразума са осталнм сувласнлцпма ни један сувласнпк не може нмати пскључиву државину' сувласничке ствари, јер се сувласиицп у смнслу члана 70, став 4 наведепог закона у односу иа целу сувласнпчку ствар као судржаоцп, а што значи да сувласпик може тражптп да му други сувласнпк преда у судржавину сувласинчку сгвар. Како је тужилац сувласнпк спорних стамбеиих просторпја, то он као сувлаашк пма право судржавине па истима и у везп са тим право да може тражпти да му други сувласппк преда у судржавину сувласипчку ствар, због чега наводи ревпзије о погрешној применн материјалиог права ппсу основани. Наводвгма ревпзије се у суштшш пстиче да између странака као сувласштка нема договора о коришћењу сувлаашчке стварп, што је у конкретном случају без утпцаја на правплност спорне одлуке, међутим, тужеиа може у смпслу члана 141 ЗВП тражитп уређење начина коришћења нли у смислу члана 148 истог закона деобу сувласнпчке стварп. (Пресуда Врховног суда Србије, Pee. бр. 1271/97 од 10. јуна 1997. Године)

3 Тужилаи пе може захтевати да му тужени преда 4/5 сувласничке ствари у државину. Пачин на који he сувласншш употребљавапш ствар одређује се споразумом сувласника или одлуком суда у ванпарничном или извршном поступку. Из образложења: Пресудом Општипског суда у Пироту П. 1589/95 од 21. 3. 1996. годнне, усвојеи је тужбенп захтев тужилаца па је утврђепо да тужиоци пмају право власништва на 4/5 трактора марке „торпедо" ближе оиисаног првостепеном пресудом којп се налази код туженог и да тужиоцима туженп мора ово право прпзнати и припадајући део уступнти у својину као п да тужиоцима накнади трошкове спора у пзносу од 240,00 динара. Пресудом Окружног суда у Ппроту Гж. 629/96 од 6. 9. 1996. године, одбнјсна је као иеосноваиа жалба тужепог и потврђеиа првостепена пресуда.

553

Судске одлуке - Право својине (стр. 550-558)